Милица Кеслер је по образовању историчар уметности. Као млада решила је да студира историју уметности са идејом да се бави лепом уметношћу, да ради као галериста; а узор јој је била Пеги Гугенхајм (Peggy Guggenheim); да ради са сликарима, финим и отменим људима… Али када је завршила историју уметности схватила је да то баш и није како је она замишљала.

Међутим имала је срећу, како сама каже, да одмах по завршетку студија нађе посао и води малу продајну галерију у Културном Центру у Новом Саду. Сусрети са сликарима, договори, припреме и отварање изложби, писање текстова за каталоге… све је то изискивало рударски рад. У каталозима се трудила да увек напише нешто добро и лепо о сликарима и њиховом стваралаштву, давала је свој максимум, јер је тако остајао позитиван траг о њима за будуће генерације, а сликарима је то важно.

Галерија је, међутим, затворен и Милица се вратила у родни Београд. После неколико година без посла, појавила се понуда за кустоса музеја „Никола Тесла“. Она се страшно уплашила од знанаца технике и физике, за шта је она била дудук, уз осмех каже Милица, али схватила је да у музеју постоји огромна архива Николе Тесле. Милица полаже државни архивистички испит и тако отвара необична врата и постаје, чувар Теслине архиве и архивиста Теслиног живота.

,,МИНИЈАТУРЕ" ИЗ ТЕСЛИНОГ ЖИВОТА

Ево већ пуних 18 година Милица ентузијазмом осветљава „минијатуре“ из Теслиног живота. Направила је неколико изложби које су биле ван онога што је свет до тада могао да види… Њу највише радује „форензичарски рад“, како сама каже, јер се увек појави неки податак, неки мали траг који треба истражити - да ли је тачан или не, кога треба потврдити или оповргнути. И сваки такав рад води на ново и узбудљиво путовање „открића“.

За ових 18 година Милици су најдражи рад на изложби о хотелској соби у којој је Тесла живео, а живео је у неколико хотела у Њујорку и шест месеци Милица је трагала за тачним подацима о свим хотелима и собама, јер Тесла је волео такав начин живота: „Живим у хотелима, јер они нуде удобност као код куће, али без терета и бриге о власништву“, рекао је он.

Честитке и преписка Николе Тесле

Друга њој занимљива изложба за истраживање и рад је била, изложба честитки. У преписци Николе Тесле налазио се велики број руком рађених честитки, које је он добијао од разних људи из разних делова света све до 1943. год. када је преминуо. Милица је са радошћу припремала изложбу и уживала у шаренилу честитки, за које каже да би многи ПТТ музеји били пресрећни да имају овако богату и лепу историју честитки, у својој архиви.

И ова изложба, као и претходна, била је добро прихваћена и посетиоци су уживали у њој, али многи и нису схватили колики је рад уложен, изгледало је „безначајно“, каже Милица, јер електро-мотори су битни.

Изложба поводом 70 година смрти Николе Тесле је још једна занимљива и значајна изложба за Милицу и за њен рад. Милица не воли смрт као тему и онда је покушала да се „извуче“ из тога тако што је спојила 60 година од оснивања Музеја Никола Тесла са годишњицом смрти… Напорно је радила, али резултат је био јако добро прихваћена изложба.

Милица мисли и каже: „да је имала среће у професионалном животу“…

Успела је да своје снове о галерији на Гранд Каналу – Пеги Гугенхајм, оствари у Музеју Николе Тесле у Београду, граду на ушћу две реке у коме је и рођена, у музеју за кога зна „цео свет“ и чије изложбе путују по свету и свет их види; изложбе које могу да се виде и путем интернета. 

У музеју на чијим степеницама већ годинама бројне колоне страних и домаћих посетилаца, са нестрпљењем чекају да уђу и виде делиће стваралаштва и живота великог Николе Тесле, генија за сва времена.

Музеј је отворен и сада у „време короне“ и долазе посетиоци све са маскама на лицу, али њихове очи упијају „светлост“ великог ума Николе Тесле док Милица и даље ради и спрема се на ново путовање – откриће неке нове минијатуре из „Архива Теслиног живота“ и баш нас интересује која ће то Станица бити њена и наша. Желимо јој СРЕЋАН ПУТ.

Извор: Кућа добрих вести