„Ако доживите моје године и нико о вама не мисли ништа добро, нити има да каже нешто лепо, није ме брига колики вам је банковни рачун, ваш живот је катастрофа.“

Ово је Бафет рекао студентима на Технолошком универзитету Џорџије пре много година, одговарајући на питање како дефинише успех.

Љубав као мера успеха

У својој биографији, „Снежна грудва: Ворен Бафет и посао живота“ (The Snowball: Warren Buffett and the Business of Life), он се надовезује на свој ранији цитат, са искреношћу и увидом који само зреле године могу донети:

„У основи, када дођете у моје године, заиста ћете мерити свој успех у животу по томе колико људи које желите да вас воле вас заиста и воли. Знам пуно људи који имају много новца, који добијају награде, организују добротворне вечере и по којима се називају новоизграђена болничка крила. Али истина је да их нико на свету не воли. То је крајњи тест како сте живели свој живот… једини начин да добијете љубав је да будете лаки за волети… Што више љубави дајете, то више добијате.“

Ово се коси са свим оним чему нас друштво учи последњих деценија. Усађена нам је идеја да је успех напредовање, брже пењање уз корпоративну лествицу, већа зарада, истицање… Али ова култура „на првом месту ЈА“ је исцрпљујућа, изолује нас и временом нас чини мање успешним у стварима које су заиста важне: попут поверења, поштовања, лојалности и утицаја који је заиста важан.

„Лидери једу последњи“

Зато је у последње време у послу све популарнији приступ „лидери једу последњи“. Они најбољи не траже прво место. Они брину о другима. Они служе, оснажују, тренирају, менторишу и помажу другима да израсту у најбоље верзије себе. То је њихова мера успеха. И она је у потпуности у складу са Бафетовим ултимативним тестом успеха? Успети не значи бити богат, већ постићи да се људи који су вама важни осећају виђеним, цењеним и вољеним од стране вас као и да на њих оставите довољно позитивног утицаја да би вас они волели.

Ова идеја се сада чини релевантнијом него икад. Када погледамо око себе свуда видимо поделе, сумњу, страх, мржњу, насиље… Ако погледамо ближе, по својој канцеларији или радном простору, видимо (и осећамо) како је рад на даљину створио дистанцу. Лојалност запослених је на историјски ниском нивоу а burnout готово да никог не заобилази. Бафетова порука садржи све то: Ваше наслеђе као лидера – без обзира на ваш ниво у организационој шеми – неће бити компанија, одељење или тим који сте изградили. Биће то како сте се опходили према људима на том путу.

Како живети „Бафетов принцип“ у свету оријентисаном ка резултатима?

Ево четири практична, понекад контраинтуитивна, начина за изградњу живота и каријере утемељених у Бафетовој верзији успеха:

1. Водите несебично: не очекујте ништа заузврат

Најбољи лидери дају први. Они подижу друге без бележења резултата. Они подучавају, развијају и подржавају – чак и када нема очигледног повраћаја уложеног. Истраживања показују да несебични лидери граде посвећеније, лојалније и продуктивније тимове. Зашто? Зато што се људи сећају како сте учинили да се осећају: цењено, оснажено, безбедно. То је љубав о којој Бафет говори и која не кошта ни динара.

2. Створите културу „стратешке љубави“

Бафет је једном рекао: „Волим сваки свој радни дан. Буквално уплешем у канцеларију и радим само са људима које волим…“ Воleti свој посао и свој тим је пословна предност. Али то је почетна тачка коју већина компанија пропушта. Заједничке вредности приказују се у свакодневном понашању и нормама које окупљају људе да чине велике ствари и дају огромну предност. Већина компанија ће рећи (а већина менаџера и успети да издекламује) да имају „снажну корпоративну културу“ али њихове вредности морају бити много више од речи исписаних на папиру или фото-тапети у соби за састанке. Оне морају бити уграђене у свакодневно пословање, обликовати начин на који лидери воде, запошљавају, унапређују, дисциплинују, отпуштају и доносе одлуке.

Компаније које граде подстицајну културу вођену вредностима увек ће радити боље од оних које то не чине. Зашто? Зато што ће се љубав и брига, демонстриране кроз заједничке вредности на послу, манифестовати у већем поверењу, енергији, сарадњи, заједништву и радости.

3. Надоградите „златно правило“ на „платинасто правило“

Златно правило каже: „Понашај се према другима онако како желиш да се они понашају према теби.“

Платинасто правило је другачије: „Понашај се према другима онако како они желе да се према њима поступа.“

Разлика је у емотивној интелигенцији и емпатији. Потребна је радозналост, понизност и спремност да прилагодите свој стил потребама неког другог. Без обзира да ли дајете повратну информацију или оцену рада, подржавате запосленог или градите поверење у тиму, управо тај начин размишљања раздваја просечне лидере од саосећајних – и успешних.

4. Радите оно што волите – а затим помозите другима да ураде исто

„У свету бизниса, најуспешнији су они који раде оно што воле“, каже Бафет. Порука је да не треба само да слепо јурите ка успеху. Ускладите свој посао са оним што вас заиста покреће, на дубљем нивоу, пронађите шта вас испуњава а затим помозите другима да ураде исто. Велики лидери помажу људима да раде посао који је важан њима, а не само компанији.

Ако још не знате шта волите, поставите као приоритет да то схватите. Јер енергија коју уносите у свој посао је заразна. И када људи виде ту искру у вама, следиће вас.

Бафетовим речима, једноставно: „Што више љубави дајете, више добијате.“ У лидерству као и у животу то је једина метрика која је заиста важна.

Извор: Бонитет