Кућа Добрих Вести

Login

Олга Радић: Архитекта простора маште и снова

Оцените овај чланак
(17 гласова)

arhitektasrcaВрелина београдских улица и корона-напаст многе су отерали из града, отворили им очи и видике да упознају и заволе крајолике и лепоте наше земље Србије. Једна од њих је и архитекта Олга Радић. Рођена у центру Београда, расла у Ресавској улици број 16, од раног детињства је волела да посматра простор око себе и док су се друга деца играла по градским двориштима, Олга је цртала и замишљала како би их преуредила.

 

 

      Захваљујући оцу који је пуно путовао и водио је по свету, код Олге се рано развила љубав према уметности, архитектури... лепоти.

 

     Уписала је Архитектонски факултет и учећи од сјајних професора врло брзо је била оспособљена за пројектовање. Одмах после завршетка студија имала је срећу да се запосли у Енерго пројекту, који је тада био једна од водећих фирми и Олга је од самог почетка радила са врхунским архитектама на занимљивим, захтевним и великим пројектима који су јој омогућавали да учи и напредује. Као део тима који је предводио признати архитекта Зоран Бојовић, за пројекат највеће палате Садама Хусеина у Багдаду, Енерго пројект добија прву награду. Радила је на многим значајним пројектима који су освојили међународна признања.

                                    enjubdfdfdfdfdfd                

    Како је још као девојчица волела да из новина исеца рубрике везане за уређење станова и сређује их како сама жели, као искусан архитекта испунила је и тај детињи сан. У Политикином магазину у рубрици “Доме, слатки доме”, објавила је више од 30 предлога за уређење стана. То је био веома леп, напоран и захтеван изазов, који је усрећио многе читаоце.

                                                  magaizn

    Вођена жељом за новим изазовима одлази у Шведску, где ради годину дана у једном пројектном бироу. Враћа се са идејом да отвори сопствени биро, у чему и успева.

 

    После неколико значајних пројеката – пијаце у Блоку 44 на Новом Београду и у Кикинди - ради бројне пројекте ентеријера и екстеријера. Како сама каже, у “трци” за послом, у коме се тржиште стално мења, а избор постаје све мање занимљив, у њој се јавља унутрашња потреба за новим видом изражавања. Посвећује се писању. Долази на идеју да напише роман, илуструвану биографију Јованке Бончић Катеринић.

                                          

 

pijaca43

   

    Шетајући улицама малог града Дармштата у близини Франкфурта, занешена мирисима, бојама, сновима, Олга подиже главу и види натпис улице: Jowanka Bontschits Strasse. Осећа усхићење и одмах уз помоћ Гугла открива да се ради о српкињи, првој жени која је у Немачкој дипломирала архитектуру 1913. године. Пуне три године откривала је живот и стваралаштво Јованке Бончић Катеринић, саживела се са њом, њеним животом и радом. Бројне фотографије, преписке, разговори са породицом Катеринић, машта и упорност преточени су у роман, илустровану биографију која ће ускоро пронаћи свога издавача.

                                     jovankaboncicstrasse

    Читаоци ће моћи да сазнају ко је била изузетна српкиња Јованка Бончић која је преживела ратове, пустошења, успоне и падове. Пројектовала је зграде Ветеринарског и Учитељског факултета у Београду и многа друга здања, а својим радом обезбедила специјално место у историји немачке науке. Књига је пуна занимљивих догађаја, детаља, фотографија, Олгиних илустрација и цртежа и сигурно ће бити добро упориште за нове генерације, јер то није само књига о Јованки, већ и о архитектури у Србији и Југославији.

                                           

 

biro

 

    Данас Олга, заједно са својом дугогодишњом сарадницом и колегиницом Јованом Анђелковић, са којом је радила на многим архитектонским пројектима, ради на реконструкцији старих и напуштених кућа по Србији. Она осећа ограничења урбане средине: пренасељеност, оскудицу ваздуха, светла и зелених површина, буку, и премало простора за опуштање. То је разлог њених све чешћих одлазака на село, у природу. Ходи сеоским друмовима и путељцима, фотографише оронуле и запуштене куће око којих су несређења дворишта са остацима прошлих живота. Олга са радошћу ради реконструкције старих кућа. Захваљујући професору Божидару Божи Петровићу и његовој поново откривеној књизи „Старе српске куће као градитељски подстицај“, у којој је сакупио и сачувао трагове традиционалног српског градитељства, добија инспирацију да обнавља старе и пројектује нове куће јер су оне, како је професор говорио, „отисак нашег трајања“ .

 enterijerererere

    За њен богат професионалан живот и рад заслужна је и њена породица, супруг и две ћерке, који су њена подршка, љубав и покретачи, њена најбоља и највреднија архитектонска дела, како каже.

                                         

 

  kosmajskakuca

    Верујемо да ће архитекта Олга Радић следити даље своје снове и да ће своју љубав према архитектури, уметности, лепоти и породици пренети у низ нових пројеката који ће се отворити у “дворишту” њене детиње маште која је не напушта. Како и сама каже у књизи о Јованки Бончић Катеринић, говорећи у првом лицу: „Ја сам цео живот следила разнобојан и шарен, понекад наиван и девојачки, понекад снажан и јак, саткан од великих, најчешће немогућих жеља, али увек јасан сан. Никада нисам одустајала. Никада нисам стајала. Никада нисам чекала. Ишла сам напред, храбро корачајући своме циљу. Не знам да ли сам га стигла, да ли ћу га стићи, али знам да је најважнији био тај пут ка њему.” СРЕЋНО!!!

                                            kikinda

   Олга добрим вестима сматра све што је позитивно , пуно подршке и љубави међу људима... добре мисли и добра дела.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 27 август 2020 18:35
Марица Вулетић Наумовић

Марица Вулетић Наумовић


Рођена у Земуну 1962.године, када је снег био до крова куће и кроз тунел у снегу се пролазило до кућних врата. Добила је име по жељи старијег брата, који је највише волео бајку Ивица и Марица. Ивица је умро са 8 месеци, а Марица остала да се кроз живот бори са ,, вештицом “. По професији дипломирани драмски уметник – глумица; дипломирани позоришни и радио редитељ; редовни професор сценског покрета; ванредни професор позоришне и радио режије; домаћица, куварица, чистачица, по потреби молер, кројачица, сценограф, драматург, новинар, социјални радник, антрополог…
У души филантроп и хуманиста. Воли живот, људе, уметност, путовања, море, облаке, цвеће и нова сазнања. Члан неколико професионалних и стручних удружења. Осим у Београду, учила, живела и радила у Паризу, Цириху, Кардифу, Холстеброу, Венецији, Бања Луци, Требињу, Новом Саду... Гостовала на многим домаћим и међународним позоришним, филмским и студенстким фестивалима. Видела свет и радила са добрим и сјајним ствараоцима. Бивши студенти јој пишу из разних земаља и она се радује њиховим успесима. У браку већ 30. година са добрим и лепим човеком, једним од најцењенијих и најбољих антрополога на овим просторима. Мајка два принца који обећавају. Пријатељ деце, добрих људи и несрећних душа, увек спремна да саслуша и помогне. Преживела камен у бубрегу, трн у оку, менингитис, два порођаја, три карцинома, болове у души, а и даље воли живот и људе, и даје све од себе да се бори за доброту. Среће се, дружи и ствара са људима из различитих социјалних миљеа, различитих професија и дели са њима животна и професионална искуства.
Зато се отвореног срца и добре воље придружује ,,Кући добрих вести“, коју води добра душа Аги - Агнеза Трпковски и верује да ће под кровом ове куће заједно са Аги и њеним добрим сарадницима отворити врата још много добрих кућа и добрих душа које су у њима.
Та која верује то сам ја, Марица Вулетић Наумовић.

 

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија