Особа са којом желим да вас упознам заслужује далеко лепшу причу и много целовитије представљање од ових неколико штурих реченица на које сам осуђена избором њеног опредељења да не прича много о себи, јер "о томе треба да говоре њена дела". Познајем је само виртуелно и то врло кратко, нажалост, па из ове приче изостаје лични утисак који ћу, надам се, имати прилике да стекнем у догледнијој будућности.
Бићу мало... у ствари можда и исувише субјективна: освојиле су ме најпре њене фотографије у једној групи на Фејсбуку, захваљујући којима сам, бруке ли моје, тек сада сазнала за Жупске пољане (неку врсту далеко познатијих Рајачких пимница, само у мало другачијој форми), а онда ме је оборила с ногу једном од првих реченица у нашој Фејсбук конверзацији: "Због Вас волим Заплање."
Још када ми је рекла да је одрасла у равници - родом је из Инђије, а да ју је удаја довела у Брус, није било поносније особе од мене због овако дивне потврде да мој труд на популаризацији родног краја није залудан.
Зове се Гордана Поповић, дипломирани је инжењер архитектуре - бави се својом струком у разним облицима: пројектовање, наџори, савети.
Фотографија јој је хоби, каже, од студентских дана, а последње две године се бави интензивније њом. То је само логицан наставак креативног посла и креативног изразавања, којима се бави и у оквиру струке.
"Непрегледно поље истраживања у фотографији повезујем са свим што нас окружује. Пре две године моја фотографија је била 48. на такмичењу 100 најлепсих слика Србије, 30-так мојих фотографија су биле на излозби "Жупске пољане, благо које нестаје", у музеју Јована Цвијића у Београду, а после тога су на сталној поставци у завичајном музеју Жупе у Александровцу... Пошто се релативно кратко бавим дигиталном фотографијом и још је учим, дала сам себи још времена за неке друге изложбе. Откуд фотографија? Одувек! На студијама архитектуре скоро обавезни део, бавила сам се аналогном фотографијом, развијала фотографије у студентском дому. Онда је филм отисао у заборав, ја сам и даље фотографисала са скромним апаратима, све до пре две године, када сам набавила озбиљнију опрему. Онда сам открила дигитални фотографски свет и поцела сам скоро свакодневно постављање на друствене мреже, посматрање, размењивање искустава и мишљења"
Са друштвеним мрежама и контактима са људима који деле исту љубав ка фотографији, све је кренуло узлазном линијом, а захваљујући посебним људима који несебично деле своје знање, открила је још веће дубине тог чаробног света, фотографије.
На молбу да нам пренесе своје импресије Жупским пољанама, каже:
"То су посебна насеља у општинама Брус и Александровац, која су припадала становницима Копаоника, Гоча и Жељина. Оне су подизане на слободном простору између винограда и слузиле су за боравак радника током радова и за чување алата и вина. Моје фотографије приказују пољане Покреп, и мала и велика Црвена јабука. Често посећујемо Пољане, јер су врло интересантне у сва четири годишња доба, у њима се осети дух прохујалих времена. Нажалост, много кућа пропада неповратно, али се последњих година, са појавом нових винарија и произвођача вина, поједине куће и ревитализују."
Жупске пољане
Мотиве за фотографисање налази свуда око нас. "Природа, људи, планине градови-све је мотив. Највазније од свега је светло, јер фотографија и јесте 'цртање светлом'. Честа путовања и промена средине, бележење обичних и необичних мотива су неисцрпан извор. Из једне такве шетње и истраживања, настале су фотографије Жупских пољана."
Најомиљенији мотиви су јој пејсажи и природа. Некако се то наметнуло, објашњава, јер дуго планинари, мада воли и велике градове и живот у њима. У ствари, фотографише све сто јој је интересантно, јер фотоапарат увек носи где год крене.
Нормандија
На питање да ли је фотографијом "заразила" и некога из своје околине, одговара: "Не, то баш не иде тако. Мислим да свако своје афинитете треба да нађе у себи, а не у другоме. Данас, у ери фотографисања мобилним телефонима, где је она доступна свима и где је све више људи који се баве уметничком фотографијом са ДСЛР апаратима, морам да кажем да је врло велики напор остати и опстати у свету праве уметничке фотографије. То је огроман рад, стална едукација и труд. Ја сам кренула тим путем и надам се да ће то "путовање" светом фотографије трајати још дуго."
Извор: Кућа добрих вести