НИШ - Љубав је светлост која обасјава сваки делић живота. Призма кроз коју се свет посматра. Узвишено осећање које свему даје смисао и вредност. Иако сам још као беба „обележен“, јер ми је дијагностификована церебрална парализа, свој живот сам испунио срећом и љубављу. Научио сам да живот не мора да буде сив чак и упркос чињеници да на самом почетку нисам имао пуно среће.Захваљујући госпођи Агнези Трпковски, која је желела да уради интервју са мном на тему мојих погледа на живот, подстакнут сам да напишем чланак који имате пред собом, а који представља мој поглед на свет и моју жељу да вам покажем како сам пронашао себе у љубави. Надам се да ће моја прича многима помоћи да пронађу свој унутрашњи пут ка љубави, миру и срећи.
Дубоко верујем да од нас самих зависи хоћемо ли бити срећни или несрећни.
Можда то не бирамо свесно, али свакако у многоме сами доприносимо својој радости или тузи.
У тексту који следи (у више наставака), покушаћу да објасним како и када се тај, често несвесни „избор“ деси, како да избегнете зачарани круг лоших догађаја у свом животу, и како да себе испуните љубављу, срећом и миром.
Природа енергије
Верујем да свака наша мисао и осећај има своју енергију - емитује се и шири око нас. Природа (универзум) функционише врло једноставно - сједињава и групише сличне ствари - групише сличну енергију.
То је кључна ствар, ствар која велики број људи држи на дну, у проблемима и патњи.
Људи који су несрећни - имају несрећне и негативне мисли - и они као такви још више негативне енергије привуку око себе. То је зачаран круг из којег не умеју да нађу излаз.
Чврсто верујем да је тако, поучен својим сопственим искуством. Осећам да радост привлачи још радости, љубав привлачи још љубави, туга привлачи још туге.
Ствари у основи природе тако функционишу, као што се онај који воли привлачи са оним који такође воли, а не са оним који мрзи или је љутит.
Ако пођемо од те претпоставке, да универзум (природа) групише сличну енергију – онда је сасвим јасно да универзум, практично гледано, стално "слуша" и пружа нам оно што "затражимо" - под условом да умемо да тражимо (истинским осећањима).
Проблем је наравно што не умемо да тражимо.
Јер, да би затражили позитивне ствари – морамо, пре свега, и сами целим својим бићем да постанемо позитивни.
Универзум једноставно групише сличну енергију - нема ту неке посебне науке - није то никаква магија - ствар је веома природна.
Универзум, најпростије речено, ствара око нас оно што имамо у себи - просто наставља низ исте енергије.
Ако свећа светли у мраку - око свеће ће, сасвим природно, бити светлост. Дакле, ако ми "светлимо" изнутра - та "светлост" ће се рефлектовати и на свет око нас (као светлост свеће) - па ће "светлост" постати реалност и ван нас - живот око нас ће попримити ту нашу "светлост" и живећемо у срећи и весељу.
Ако је у нама пак туга, незадовољство, бес... имаћемо исто то и ван нас - у реалном животу – опколиће нас несрећни догађаји - привућићемо их.
Ми привлачимо. Веома је важно ово схватити.
Привлачимо и добро и лоше, у зависности од нашег тренутног "унутрашњег стања".Наравно, људи желе да буду позитивни - то је неспорно - сви људи желе да буду позитивни... Али не успевају... спутавају их неке ствари. Оно што људе спутава поделио бих у шест група проблема.
Поделио сам их и размотрио тако да свака група садржи савете како да постепено решите један по један наведени проблем.
“Кућа добрих вести” ће у више наставака у наредном периоду објављивати овај текст – есеј, животну филозофију, самоспознају и спознају овог дивног младог човека – Предрага Дамњановића. Читајући ово Предрагово штиво, приметила сам да је, бар на мене (Агнезу Трпковски), деловало буквално лековито. Када год сам, рецимо, осетила неку тугу у себи, или неки други проблем, узимала сам да читам изнова и изнова ове лековите Предрагове речи и оне су, верујте ми, зрачиле свој мир и светлост, и мени је одмах бивало боље.
Задивљена сам, заиста, дубином ових животних мисли и спознаје до којих је Пеца дошао, носећи свој животни крст чврсто и стамено, исијавајући из себе љубављу и добротом, осмехом, што сам осетила у разговору са њим. Свако добро му у животу желим, као и свим читаоцима којима ће, верујем, сигурно добродоћи лековите Предрагове речи. Јер, када видимо његов пример, заиста морамо схватити колико је благодати већ у томе што смо здрави, што је на нама све на свом месту и да и већ из самог тог разлога немамо права да се предамо, да се препуштамо животној стихији, нераду, малодушности, депресији и сличним проблемима. Јер, како и сам Предраг каже у интервјуу датом нашим и Вашим интернет новинама, “волите и живите свој живот по осећају који Вам долази из срца и упамтите, није важан циљ, већ пут до циља - искуство, јер на том путу изградимо себе”.
Дакле, најважније је да и ако паднете то доживите као још једну животну лекцију после које ћете устати и наставити корачати напред али сада много јачи, са још једним искуством више. Јер, није важно ако паднеш, јер ја увек кажем – ко зна зашто је то добро, већ је само битно после тога поново устати и тако сваки пут. Свако добро Вам жели редакција “Куће добрих вести” и позива и друге читаоце да нам испричају своје животне приче, искуства, поуке и поруке, своје текстове и размишљања до којих су дошли, да заједно помогнемо и пружимо руке и подршку једни другима.
Извор: Кућа добрих вести
