Брендови паметних телефона значајно се разликују када је реч о вероватноћи настанка квара током првих неколико година, а могло би да изненади на ком месту се налазе најпопуларнији брендови попут Самсунга и Ајфона, показује велико истраживање које је спровела позната британска потрошачка организација Which? у марту ове године.

На 25. Међународној смотри археолошког филма у Народном музеју у Београду данас са почетком у 19 сати биће одржана премијера кратког документарног филма „79 камена“ (17 минута), о археолошком истраживању похараног православног гробља у Горњем Неродимљу на Косову и Метохији.

Париз, Амстердам и Антверпен три су европска града у којима су деца најбоље заштићена у саобраћају када одлазе у школу, возе бицикл или сама шетају градским улицама, показује истраживање међународне мреже непрофитних организација Кампања чисти градови (Clean Cities Campaign).

Према последњим подацима из годишњег издања регионалног Индекса партиципације младих, млади људи (старости 15–29 година) једна су од најмање заступљених група у парламентима у земљама Западног Балкана и Турске – мање од 5 одсто.

У Љубљани је одржана 11. додела најпрестижнијих награда за истраживачка достигнућа лекара и фармацеута држава Средње и Источне Европе.

Савет да треба да се подсетите колико сте срећни је прастар, али се испоставља да бележење добрих ствари које нам се дешавају током дана заиста побољшава расположење.

Након пет година истраживања 233 милионера

Потези који су пословне људе претворили у милионере

Милионери су имали и токсичне шефове и били су неискоришћени

„Провео сам пет година проучавајући и интервјуишући 233 милионера како бих научио нешто о њиховим навикама и начину размишљања“, написао је Том Корли, аутор неколико књига у којима се бави финансијама и планирањем потрошње.

„Посао је био велики“, додао је.

„Од укупног броја,

51 одсто били су предузетници

28 одсто су радили традиционалне послове од 9 до 5

18 одсто су били извршни директори на високим позицијама у великим компанијама.

Али, сви су имали једно заједничко:

Напустили су своје послове у средњој или каснијој фази каријере, рекавши да су сматрали да је то једини начин да заиста успеју и изграде богатство. Неки су напустили посао како би покренули сопствени бизнис, док су други нашли сличне улоге које су нудиле више могућности за раст и већу плату.“

Занимљиво је питање које поставља Корли у наставку анализе добијених резултата:

Који су најчешћи разлози због којих су одлучили да дају отказ?

Били су неискоришћени

Милионери који су учествовали у студији изјављивали су да су често осећали да раде „зомби посао“ – оне досадне, репетитивне задатке који нису истицали њихове вештине и таленте.

Један од испитаника је радио у компанији за транспорт контејнера. Осећао се неискоришћеним и на крају је дао отказ да би удружио снаге са колегом из исте индустрије.

Заговарали су нову филијалу међународне компаније за транспорт контејнера. Данас су извршни директори мултимилијардерске компаније.

Милионери су имали токсичне шефове

„Менаџери који су захтевни, себични, арогантни или нису заинтересовани за ваше мишљење неће вам помоћи да остварите свој потенцијал и зараду“, закључује Корли.

Дао је пример милионера који је рекао да му је било доста менаџера који је само критикујући његов рад, уместо да је давао конструктивне повратне информације. Уморио се од тога и дао отказ како би покренуо сопствени посао за изградњу кућа. Повукао је са собом кључне запослене који су се исто осећали.

Њихова компанија је прерасла у успешног градитеља кућа, па су и оснивачи зарадили милионске износе.

Гадила им се култура у канцеларији

„Подмукла култура зломерних трачева код свакога може да изазове осећај анксиозности сваки пут када одлази на посао. То је био случај са једним од испитаника који је био менаџер у рачуноводственој фирми.

На крају је отишао због токсичног окружења. Након вишемесечних интервјуа, добио је понуду у конкурентској фирми, где је напредовао и постао партнер“, један је од Коријевих примера.

Нису били довољно плаћени (или нису добијали повишице)

Сигуран знак да је време за промену посла, према учесницима студије, био је тренутак када њихове плате нису могле да покрију трошкове живота.

Нису могли да приуште одморе које су желели нити да уштеде довољно новца за куповину стана или куће.

Корли наводи и пример средовечног мушкарца који је радио у великој продавници аутомобила. Одлучио је да крене својим путем. Захваљујући помоћи и инвестицијама породице и пријатеља, покренуо је сопствени ланац продавница аутомобила, што му је омогућило да направи значајно богатство.

Исцрпљујући пут до посла

„Једна самостално остварена милионерка из моје студије дуго је путовала до посла што ју је исцрпљивало. Одлучила је да потражи нешто ближе кући.

Прихватила је посао у компанији из фармацеутске индустрије са седиштем у родном Њу Џерзију, што се исплатило. Попела се на високу позицију и рано се пензионисала захваљујући врло великодушном пакету акција“, пише истраживач.

Кад је већ помињао оптерећење дугог путовања на посао, Корли саветује да пре него што достигнете тачку пуцања, размислите о разговору о хибридној опцији рада на даљину или преласку на позицију до које се мање путује.

Индустрија је била нестабилна

Један ИТ професионалац из ове студије напустио је своју посрнулу производну компанију да би се придружио новој фирми која је нудила услуге веома повољног интернет посредовања.

У то време, то је била релативно нова индустрија. Али ризик се исплатио: како је компанија напредовала, тако је и он. Ово је добар подсетник да ваше вештине могу бити преносивије него што мислите.

За крај Корли је посаветовао поучен искуством извођења овог великог пројекта: „Не бојте се да се укључите у нешто што вас узбуђује од самог почетка.“

Извор: Бонитет

Радионица o истраживању унутрашњег и спољашњег света ће се одржати 11. и 12. октобра у Културном центру Магацин.

Научници су открили до сада непознат хормон који костима даје супер-јачину.

Сектор предузетништва Привредне коморе Србије (ПКС) у сарадњи са Српском асоцијацијом менаџера (САМ) и уз подршку компанија Mikroelektronika i PwC, 3. јула са почетком у 10 часова организује Радни доручак под називом "Пореске олакшице за истраживање и развој - ко и како може искористити пореске олакшице".