У владама ових земаља, у периоду који покрива истраживање, није било министара/министарки млађих од 30 година, док је број заменика/заменица министара из ове групације био готово занемарљив.

У Србији је у 2023. години 18,5 одсто младих било незапослено, што је повећање за 1,2 одсто у односу на податак из претходног годишњег Индекса партиципације младих.

Ово су само неки од детаља истраживања које садржи данас објављени Индкес партиципације младих.

Млади у региону су и даље у великој мери недовољно заступљени у политичком животу. У 2023. години млади су чинили између 0 посланика колико их је било у БИХ и нешто мање од 5 одсто, колико их је забележено у Црној Гори.

Иако млади (15 до 29 година) чине између 16 одсто укупног становништва у Србији и 23 одсто у Турској, међу посланицима у земљама региона је мање од 5 одсто младих, што их чини једном од најслабије заступљених група у парламентима.

У владама није бло министарки млађих од тридесет година, а борј заменика министара и градоначелника у тој старосној групи био је готово занемарљив у свим земљама. Од свих земаља, само на Косову постоје заменици градоначелника који су млађи од тридесет година, док су градоначелници млађи од тридесет година забележени само у Северној Македонији и Србији.

Црна Гора и Турска и даље намју омладинске структуре на националном нивоу. Када је реч о локаном нивоу, ситуација у Албанији се значајно побољшала, те сада готово све општине имају омладинске структуре у облику локалних омладинских савета.

Стање по питању економске партиципације у свим земљама које су покривене Индексом и даље изазива забринутост. Вредности Индекса економског учешћа у 2023 кретале су се око 63 на Косову до 78 у Црној Гори, што је укупно значајно испод вредности од 100.

У вежини земаља учесница свака четврта млада особа није запослена, не образује се, нити је на некој врсти обуке. У пет земаља НЕЕТ стопа у случају младих креће се између 20 одсто и 25 одсто док су Косова и Србија, једини изузеци. Косово има највишу НЕЕТ стопу код младих од скоро 38 одсто, док Србија бележи најнижу око 15 одсто.

Све земље су и даље далеко од испуњења циља који је поставила ЕУ, према којем би удео младих који нису запослени, нити су у систему образовања или на обуци, требало да буде испод 9 одсто до 2030. године. Младе жене се чешће налазе у овој ситуацији, при чему је разлика посебно изражена у Турској, где износи готово 20 процентних поена.

Највиша стопа незапослености младих међу земљама учесницима је забележена у Албанији, БИХ и Северној Македонији и изонси око 23 одсто. У Србији и Албанији стопа незапослености младих је порасла у 2023. Међутим, треба напоменути да чак и када дође до смањења незапослености младих, то не значи нужно да су они запослени на квалитетним радним местима. Многи млади су незапослени дуже од 12 месеци.

Стопа незапослености је била виша у случају младих жена него мушкараца у већини земаља, при чему је највећа разлика забележена на Косову (8,6 процентних поена). У Албанији и Северној Македонији забележен је обрнут тренд, стопа незапослености младих је виша у поређењу са младим женама, са најизраженијом разликом у Албанији, од 3 процентна поена.

У 2023. години Албанија је имала највећи удео самозапослених међу младима (15,1 одсто) али и најизраженији родни јаз, при чему је стопа самозапошљавање младих мушкараца била за 6 процентних поена виша него младих жена.

Друштвена партиципација односи се на могућност младих да активно учествују у друштвеном животу и интегришу се у заједницу кроз формално и неформално образовање. Највиша забележена вредност Индекса износи 82, што је и даље испод жељене циљне вредности од 100. На основу прикупљених података, закључује се да је друштвено учешће младих слично у Црној Гори, Северној Македонији и Србији, док је ситуација у Турској и Албанији забрињавајућа.

Многи млади су изложени ризику од сиромаштва. У Србији је 2023. године стопа изосила 19,2 одсто док је у Турској и Црној Гори била 20,9 одсто и 23 одсто. Слични проценти су претходних година забележени у Албанији и Северној Македонији.

Од укупног броја корисника новчане помоћи у систему социјалне заштите, млади су чинили 11 одсто у Црној Гори, 15 одсто у Србији, 19 одсто у Албанији и готово 28 одсто у Северној Македонији. Нижи удео младих корисника у Црној Гори и Србији вероватно не указује на мању угроженост младих имајући у виду високе стопе ризика од сиромаштва у овим земљама. Иако подаци о томе нису доступни, постоји могућност да млади људи имају проблеме у приступу таквој подршци.

Слично претходним годинама, у 2023. годни стпа лица која имају завршено терцијално образовање је била испод 20 одсто у већини земаља.

Извор: Кућа добрих вести