Подкаст: У Србији се тек развијају, у свету су хит
Једну од медијских форми које су у највећој експанзији, подкасте, у САД слуша половина становника. И код нас је све више оних који своје омиљене емисије прате на телефонима или преко рачунара, иако правих информативних или истраживачких подкаста који имају утицај на јавност овде још увек нема.
Ослањање Кине на властите снаге
Наставак трећег дела:
У свом укупном, па тако и привредном развоју се НР Кина ослањала превасходно на властите снаге. Отуда и усредсређивање на домаће новине, између осталог и технолошке.
Награда за Преводника у науци и друштвеним променама
Удружење “Фулбрајт и пријатељи” расписало је конкурс за доделу награде Предводник, установљене са циљем афирмације изврсности у развоју науке и истраживања, унапређења струке или професије, као и промоције позитивних друштвених промена.
Орден Академске палме додељен историчару Војиславу Павловићу
Орден Академске палме у име Француског министарства за образовање уручен је научном саветнику, директору Балканолошког института САНУ Војиславу Павловићу.
За српске Horizon2020 пројекте издвојено 72 милиона евра
За српске Horizon2020 пројекте издвојено je 72 милиона евра, највише пројеката је стационирано у Београду, док је највише новца отишло у Нови Сад.
Округли сто: Ретке болести
Поводом обележавања Светског дана ретких болести, Национална организација за ретке болести уз подршку Привредне коморе Србије организује 6. марта у 10 часова, округли сто под називом „Ретке болести“.
Фестивал европског филма
Фестивал европског филма #ЕУфилмФест након гостовања у 14 градова Србије током 2018. године, овог месеца је коначно у Београду.
Oсванула нова „Галаксија“
Након готово 18 година од гашења, поново је осванула „Галаксија”, некада најбољи научнопопуларни часопис у претходној Југославији и један од најбољих у Европи.
Јеловник из доба неолита
Захваљујући новој истраживачкој методи, интернационална група истраживача, на челу са археолошкињом Евом Розенсток, недавно је на подручју данашње Турске анализом наслага са грнчарског посуђа старог 8000 година, открила да су се наши праисторијски преци, хранили слично као и ми данас – житарицама, махунаркама и млечним производима, углавном сиром и млеком.
Какву тајну крије златни пресек?
Да ли сте знали да наш ДНК садржи нешто што има и цвет сунцокрета? Да грчки Партенон и пчеле „описује“ исти низ бројева? Да најзначајније сликаре ренесансе (15. век) и композиторе класицизма и романтизма (18. и 19. век) повезује једна математичка теорија? Реч је о „златном пресеку“ – савршеној пропорцији која се налази свуда око нас.

