Студија Сити ренкинг 2025., која је објављена 14. маја, обухватила је 36 великих европских градова, а колико су те урбане средине безбедне и пријатељски настројене према деци утврђено је на основу три кључна критеријума.

Први је проценат основних школа у граду поред којих пролазе посебне, школске улице, у којима је редован ауто-саобраћај забрањен или ограничен, барем у време доласка и одласка деце у школу.

Други критеријум у истраживању био је удело саобраћајница у урбаној средини са ограничењем брзине на 30 километара на сат, а трећи, дужина бициклистичке инфраструктуре која је заштићена од аутомобила у односу на укупну дужину градске друмске мреже.

У студији се наводи да је Париз забележио драстичан прогрес у погледу мобилности која води рачуна о деци и да се нашао на врху табеле захваљујући обимној, а новој мрежи заштићених бициклистичких стаза, ограничењу брзине вожње и зонама без саобраћаја, или са саобраћајем веома ниског интензитета.

Брз прогрес у јачању градске мобилности која води рачуна о деци забележен је и у Бриселу и Лондону.

За Паризом следе Амстердам, Антверпен, Брисел, Лион и Хелсинки, градови који, како наводи Кампања чисти градови, чине мешавину традиционалних пионера прогресивне урбане мобилности и градова који су тек у новије време постигли брз прогрес. Међу првих десет градова су и Барселона, Бристол, Осло и Гент.

Од једанаестог до 14. места пласирали су се Копенхаген, Минхен, Беч и Лондон.

У студији се наводи да међу првих десет нема италијанских градова, иако је та земља лидер када је реч о квалитетним путевима до школа са стазама за пешаке. Разлог је недостатак доследне политичке воље, инвестиција и отпор који се јављао када се покушало са увођењем прогресивних мера, наводи се на сајту cleancitiescampaign.org.

Болоња је 2024. године постала први већи италијански град који је у урбаном језгру увео ограничење брзине од 30 км/х. Мера је изазвала јак отпор, али су резултати у Болонји која је названа "Чита30" после svega годину дана били 13% мање саобраћајних несрећа, 11% мање повреда и 49% мање погинулих у саобраћају.

Међу првих десет нема ни немачких и пољских градова, углавном због укорењене културе вожње аутомобила и недостатка доследне контроле брзине вожње.

У десет градова укључених у истраживање уопште нема посебних школских улица, а и оне које постоје широм Европе углавном су то само у време доласка и одласка деце из школа и нису увек резервисане само за пешаке.

У пет градова возила и даље могу да се крећу опасним брзинама и у њима је мање од 10% саобраћајница са ограничењем брзине до 30км/х. То су Копенхаген, Марсеј, Рим, Лисабон и Софија.

У свих 36 градова заштићених бициклистичких стаза је релативно мало и оне у просеку покривају 17% градских саобраћајница. У заштити бициклиста предњаче Париз и Хелсинки са по 48% покривености градских путева посебним стазама за бициклисте. Следе Копенхаген (43%) и Минхен (37%). У Букурешту на свега свега један одсто градских саобраћајница долази посебна трака за бициклисте.

Букурешт се иначе нашао при дну табеле, само испред Лисабона и Софије, која је на последњем 36 месту. У Софији нема посебних школских улица, ограничење брзине важи само за 3% градске путне мреже, а однос заштићене бициклистичке инфраструктуре према укупној дужини градских саобраћајница је 2%.

За потребе студије пет месеци су прикупљани подаци директно од градских управа и из других јавних извора, а изабрани градови представљају репрезентативни пресек географских локација, величине и приступа мобилности.

Кампања чисти градови окупља 120 непрофитних организација из 20 земаља, а приоритет мреже је убрзање електрификације друмског транспорта у циљу смањења емисије угљен-диоксида, и градови који би излазили у сусрет потребама деце, нудили више јавних простора људима и били безбедни, инклузивни и у складу са еколошким стандардима.

Извор: Дневни европски сервис