Кућа Добрих Вести

Login

Ћирбастерс: Већа примена ћирилице уз унапређење технолошких решења

Оцените овај чланак
(2 гласова)

cirilica43БЕОГРАД - Шеста годишњица ћириличког .СРБ домена обележена је јуче скупом „Ћирбастерс 3.0“, који је организовала Фондација "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС), а на тему свима доступних решења за једноставну примену ћирилице на Интернету.

 

Догађај је организован у Playgroundu, a на основу предавања и дискусије на крају скупа може се закључити да није реч о лаком проблему, али да постоје технолошка решења која се могу додатно унапредити и тако сајт учине доступним што већем броју корисника, иако су на ћирилици а њихови власници дошли до задовољавајуће посете и читаности.

 

Оливера Стојадиновић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду из области писмо и графика,  каже да нас објективно технологија не спречава да користимо ћирилицу, само треба знати како се то ради.

 

 

Она је на скупу навела пример ћириличних слова која се на компјутеру налазе у курзиву значајно другачије него што их ми пишемо у свакодневном коришћењу. Према њеним речима функција локализације помаже да се ова курзивна замене у наше облике слова.

 

 

„Adobi и Microsoft су се потрудили да направе неколико фамилија фонтова, е-фонтови и сви подржавају локализацију и имају наша слова“, каже Стојадиновић и додаје да Fedra, Constantia, Calibri, Arno, Cambria имају фонтове који су добили локализацију“, напомиње.

 

Тешкоће у гугл индексирању ако је сајт на ћирилици

 

CEO стручњак Ненад Пантелић објаснио је који проблем имају сајтови који су на ћирилици, односно због чега је отежано да дођу до више читалаца.

 

„Google не хвата цео Интернет већ само оно што сматра битним. Ако је то на два писма, Гугл ће то гледати као дупли садржај и казниће вас“, истиче он и додаје да је истраживао тематику и дошао до закључка да алатка hreflang подешавање решава тај проблем.

 

Према његовим речима цела прича се своди на то да ли ће вас google индексирати.

 

 

„Google функционише тако што има фреквенцију доласка на наш сајт, он бележи садржај и носи у Дата центар где тај садржај обрађује. Он купи мега податке и након тога ради индексирање. Проблем са ћирилицом је на пример, ако имате објављен текст о мечу Новака Ђоковића а исти такав текст постоји на латиници на другим сајтовима, он ће ваш текст оценити као дупли садржај и неће га индексирати и неће нас сврстати у базу“, каже Пантелић и објашњава да када тагује ваш сајт, Google je осмишљен тако да не жели да свој буџет да троши на нешто што је дупло.

 

Пантелић објашњава да је ситуација много другачија када је исти текст на српском и енглеском језику те да тада постоји већа шанса да се нађете негде рангирани у претраживачкој листи Googla.

 

„Дакле основне слабости су што Google по сопственом нахођењу индексира садржај, не постоји водич за техничку имплементацију садржаја на два писма и гуглова подршка није ревносна по овом питању“, додаје он.

 

 

Hreflang је таг који дефинише гуглу који језик, писмо и локацију користите на одређеној страни – нпр: желим да се тај садржај прикаже корисницима у Србији. Пантелић је дуго истраживао које је решење и дошао до тога да је потребно да се дефиниција језика прошири ICO-15924 међународним стандардом за означавање писма.

 

 

То се све може урадити у HML сајт мапи, head секцији, преко мета података и преко headera.

 

Владимир Марић, директор предузећа „Мрежни Системи“  објаснио је бенефите од  Друпал софтвера, који ради паралелно превођење садржаја сајта који је на ћирилици у латиницу.  Навео је и неке примере добрих сајтова попут сајтова Високог савета судства, компаније НИС, чији сајт има аутоматско превођење на три језика и четири писма, сајт Врховног касационог суда или РНИДС-а.

 

Већина Wordpress платформи на латиници

 

Сибин Грашић, веб девелопер причао је о платформи WordPress и о томе како та платформа није замишљена као платформа која подржава више писма и језика. Према његовим речима 80 одсто сајтова у Србији покренуто је на тој платформи, али је од тога свега два до три одсто на ћирилици.

 

 

„Кад неко покрене блог или сајт, по инерцији се окреће латиници, јер претпоставља да ће то неко и у региону желети да прочита.

 

На крају уводног дела скупа остављен је простор за постављање питања и аргументовану расправу.

 

 

Из публике се јавио Никола Марковић, председник Друштва за информатику Србије који је рекао да употреба ћирилице на нашем домаћем интернет простору зависи од опште примене овог писма, а његова слаба заступљеност код нас, узрок је много дубљих социјалних и културолошких фактора.

 

Са тим се нису сложили поједини присутни на скупу попут Војислава Родића, попут председника УО Регистра националног интернет домена Србије који је истако да је латиница историјско наслеђе целог света и да не треба занемарити ту чињеницу, нити треба издвајати Србију да је по том питању на било који начин специфична.

 

„У свету постоји око 300 милиона домена, а нелатизованих је свега два одсто“, подкрепио је своју тврдњу конкретним податком Родић.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 24 јануар 2018 14:05
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија