Округли сто одржаће се на Машинском факулктету, Краљице Марије 16.
Како функционису алгоритми за генерисање биткоина?

Да ли новчана маса генерисана кроз биткоин може да угрози монетарни систем, а самим тим у економију земаља?.

Да ли је трговина биткоинима нелегална?

Која је разлика измежђу криптовалута и електронских валута?

Који зу механизми за трговину биткоинима?

Како се у пракси тргује биткоинима? Како у свету и да ли има трговине код нас?

Како у САД и ЕУ гледају на куповину и промет биткоина?

Уводничари у расправу биће: проф. др. Војкан Васковиц, Александар Матановиц, ЕЦ Дистрицт, Жарко Птичек, Птичек д.о.о.Милош Марковић, Торонто, Канада, ex-Mitsubishi bank director, Степан Воробиев, Торонто, Blockchain Education Network (BEN).

Виртулна вилута коју сами контролишете

Ако сте одувек сањали о валути чију вредност не одређује неки други чинилац као што је инфлација, девизни курс или банка са својом рачуницом, можда је решење у употреби виртуелног новца „биткоина“ - који сами као корисник контролишете.

У Србији, преносе београдски медији, „биткоином“ већ тргује неколико стотина људи, а у нашој земљи однедавно може и школарина да се плати овом валутом, као у случају новосадске Е-гимназије.

Биткоин је виртуелни новац који нема свој физички облик и нови је начин међународног електронског плаћања. Користи се за плаћања на интернету, али се може и заменити другим, класичним валутама.

Биткоини имају вредност само зато што су људи добровољно прихватили да као начин плаћања за “права” добра и услуге. Међутим, они могу бити размењени и за праву, конвенционалну валуту.

Биткоин је осмислио извесни Сатоши Накамото, 2009. године, а назив "биткоин" односи се и на open source softver који омогућава коришћење валуте и на читаву P2P мрежу корисника. За праћење трансакција користи се дистрибуирана база података преко чворова peer-to-peer мреже. 

Биткоини могу бити коришћени за куповину различитих он-лајн (online) услуга (рецимо – веб дизајн). Пошиљалац шаље “новчиће” на адресу примаоца комбинујући их у поруци са приватним кључем познатим само пошиљаоцу. Сваки учесник мреже има такозвани фајл - новчаник, који садржи произвољну количину пари кључева.

Немогуће је располагати новцем других људи и потрошити два пута исти новац: за безбедност се користе криптографске методе. Адреса не садржи никакве информације o свом власнику и у текстуалном облику представља линију дужине од 33 - 34 карактера, која се састоји од слова латинског алфабета и бројева.

Корисник биткоина може имати више адреса, правећи их по сопственом нахођењу. Стварање нове адресе представља стварање новог пара кључева и за то није потребно повезивање са мрежом, а могућност да се адреса отвори за само једну трансакцију помаже у очувању анонимности.
Вредност "биткоин економије" расте, јер константно расте вредност “новчића” .

Извор: Кућа добрих вести