Кућа Добрих Вести

Login

Први мај – значај радника у новим околностима

Оцените овај чланак
(3 гласова)

prvimajradnik343434343Данас се обележава Први мај – празник рада. У знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време.

 

Први мај се обележава у необичним околностима. Без Првомајског уранка, у затвореном простору, у ванредном стању, уз забрану кретања и полицијски час. Узрок – појава вируса Ковид 19.

 

Нико прошле године ко је роштиљао и славио празник није могао ни да сања да ће у таквим околностима провести празник рада. Нити да пре тог празника рада неће радити више од месец дана и да ће „силом“ одмарати код својих кућа.

 

Никада као данас није схваћен значај рада. Разбијене су све изулије који је рад вредан а који није. Схватили смо да постоји безброј бесмислених послова које је стварало тржиште, неолиберализам и потрошачка култура.

 

Схватили смо да су многе земље занемариле јавну инфраструктуру – здравство, образовање и улагање у науку – и то нам је све стигло на наплату!

 

Схватили смо и да је глобалазација дошла у ћорсокак. Дугачки ланци снабдевања, пали су у воду. Немачка не може да произведе лек јер 90 одсто сировина набавља из Кине. Немачка не може да произведе аутомобил, јер се мотор производи у Кини.

 

Биће великих тектонских потреса на тржишту рада. Као и геополитичких промена. Да ли ће Исток требати Западу и да ли ће Запад требати Истоку? Какве ће бити светске берзе, какав ће бити рад уопште?Схватили смо да се велики број послова може радити од куће.Да ли ће послодавци одлучити да запосленог оставе код куће?Да ли ће канцеларије да зврље празне?Да ли ће издавање пословног простора ићи теже? Да ли ће се форсирати одрживи развој, одрживи рад, зелена економија?

 

Дигитална економија, какав је њен будући развој?Ту нам је лако да претпоставимо. Узмимо само сопствено искуство -  ко је наручивао храну онлајн, ко је куповао робу онлајн, ко је узимао кредит онлајн, схватио је. Фирме које на време то не разумеју, да ће морати хитно у онлајн сферу, на фејсбукове и инстаграме, биће у проблему.

 

А сада да се вратимо на оне бесмислене послове. Тржиште је било засновано на размењској вредности, финансијски сектор је тај који је држао економију у својим рукама, а производило се низ беспотребних производа. Сада када је дошла криза, схватили смо да су нам потребни само храна, лекови, интернет – још понешто и ништа више.

 

У еконoмији где немате стварно произведене додатне вредности, већ робу која уистину човеку није потребна да би преживео и био срећан, сада имате огромне интервенције државе да се та мање потребна радна места сачувају. Суштински вирус нас је довео до тога да се зачас вратимо на наше прапочетке – производњу и складиштење хране, када смо од номада зачас настали сточари и повртари. И складиштили храну у својим силосима. Стационирали се у селима. Потражња, наводе медији, за викендицама и за селом никада није била већа. Власници трљају руке. Кажу, као да смо у Грчкој. Природа, зелена ливада, шума. Одједном схваћене као драгоценост. А где су до сада били у нашим приоритетима?

 

Али ту није био крај. Урбанизацијa и стварање великих градова и предграђа довело је до још опаснијих природних неравнотежа. Лоша хигијена и инфраструктура у приградским местима, нарочито у неразвијеном свету, довела је до разних претапања и спајања патогена и човека, мутација, преласка микроорганизама са животиња на људе и довођења у питање здравља човека. Лоша инфраструктура, канализациони систем, животне навике....згуснут број људи на једном простору....све је то узело свој данак.

 

Мораћемо да станемо! Кажемо стоп! Да преиспитамо у потпуности досадашња устројства и друштвени модел. Целе политичке системе. Да схватимо да је погрешно било смањивати буџет за здравство, само зато што ту нема профита. Да схватимо да је то битан јавни ресурс, да треба да улажемо у докторе и лекаре. У науку. У истраживање. Без здравства нема ни економије. Ко ће стварати производ ако се сви разболимо? Највећа вредност је човек сам.

 

Светске економије су годинама смањивале улагања у здравство, смањивале доприносе за социјално и здравствено осигурање. Само у Италији 20 одсто болничких кревета је нестало у последњих неколико година. Лечење од Ковида 19 у Америци, прочитах негде, кошта негде око 40.000 долара. Какав је то здравствени систем у најбогатијој држави света?Има ли ту "душе"?

 

Многи научници предвиђају и да ће глобализам претрпети промене. Опстаће, нарочито када је у питању решавање општих глобалних проблема као што су климатске промене, али да ће опет имати противтежу у националној држави и национализму, јер,  показало се и у овој кризи, да се све свело на национално. Национална помоћ, национална реакција, национални протоколи. Свако је затварао границе када је њему одговарало, свако је помогао у оквиру својих граница како је могао. Свако се сналазио како је знао и умео. Глобални механизми помоћи и солидарности су заказали. То је истина. Добро се потврдило да у прошлости стваране националне државе, нису неки измишљени друштвени институт без сврхе и смисла.

 

Још једном се овде враћамо на бесмислене послове, јер данас је Празник рада. Безброј саветника, консултаната, финансијских и других стручњака, услужника таквих и онаквих, које ће сада реална економија морати да издржава, указала су на сву апсурдност тржишне економије. Појавило се и низ посредничких послова којима је био циљ да само подражавају пренадуване финансијске системе који ће једног дана само пући као балон од сапунице. Економија се већ мења. Најављује се већ национализација компанија. А од ње смо бежали ко ђаво од крста. Све што је било национално било је приватизовано. Сада се точак поново враћа уназад. Говори се већ увелико  о национализацији авио-компанија које су већ рекле да су изгубиле и до 90 одсто својих прихода. Интервенисаће се и у ауто индустрији и другим индустријама. Где ће ту бити радник и каква ће бити његова улога?

 

Дугови бројних земаља и ненормално штампање пара, које није засновано на реалном БДП-у довешће до великих економских последица. Ковид 19 је само убрзао те процесе који би се свакако догодили. Свет је на један месец стао и економију вратио десет година уназад. Ту се нешто не слаже. Ковид 19 сам није могао да изазове толике потресе. Кад болесника држите на кисеонику толико дуго, а појави се додатна „инфекција“ у виду вируса, болесник се још теже опоравља. Нема другог објашњења. Светска економија је већ била болесна. Није ставила у центар човека, већ профит, стицање богатства од стране малог броја људи, створила велике неједнакости и неравнотеже.

 

Државни капитализам, државни социјализам, варварство или опстанак неолибералног капитализма. Који су могући сценарији?Видећемо. Једно је сигурно – овако више неће моћи!

 

А радник?Где је ту он?Схатили смо да не можемо без пекара. Не можемо без фризера. Не можемо ни без хране, ни без лекара, ни без лекова, ни без крова над главом. Ако све крене како треба, радник ће наћи своје место у том новом свету. И бити поштован и цењен. Ако извучемо поуку добиће место које му припада. Селекција будућих послова биће посао нових лидера и нових економских предводника. Мораћемо да рад ценимо више као и послове који доносе добробит човеку, а оне послове који су сувишни, засновани на „зеленашењу“ и паразитирању –  ти послови ће морати да нестану или да се преобликују на неки прихватљив и друштвено потребан начин.

 

Ту свакако мислим и на огроман број послова у бирократији, службеника у јавној управи. О томе и да не говоримо. На јавним политикама је да дају добре пројекције будућности, потребних послова али свакако и тектонских промена које ћемо свакако доживети. Треба их преживети.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 03 мај 2020 20:30
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија