Свет на длану једним кликом мобилног телефона, који је приближио туристима сваки кутак планете, допринео је да су одлуке за путовања постале све више вођене дигиталном памећу и алгоритмом, али и оценама и препорукама инфлуенсера.
Студент Београдског универзитета отишао је корак даље и са колегом направио прву АИ апликацију једног града са ових простора која на питања одговара дословно на свим светским језицима.
Алекса Талајић, који студира на Факултету организационих наука, креатор је апликације „Питај Луку“ која обједињује све потенцијалне туристичке информације о главном граду Републике Српске – Бањалуци. У њеној основи је четбот који је снабдевен великом количином информација како би задовољио знатижељу корисника.
„Питај Луку је први АИ водич за Бањалуку и функционише као запослени који је стално доступан. Трениран је тако да пронађе најбољи начин да се посвети кориснику који му приступа. Ако упит долази из Немачке, Лука ће одговорити на немачком. Било нам је важно да тај први контакт донесе добро корисничко искуство и да корисник нема баријеру комуницирања са технологијом“, испричао је Алекса за Biznis.rs.
Каже да је то функционалност за коју је ауторима било веома важно да је постигну и на њеном развоју је дуго рађено, а уједно је и битан квалитет саме апликације јер је важно истаћи да се корисник са добрим искуством враћа и поново користи овај алат.
Талајић наводи да је процес израде саме апликације био доста захтеван јер аутори нису имали ниједну сличну која би им послужила као инспирација на коју би се угледали. Али су зато учили на грешкама које су им много значиле јер су тестирајући различита решења дошли до најбољих резултата.
Слоган апликације „pitajLuku – zaljubi se u Banjaluku“ одражава страст и љубав тима према свом родном граду. Апликација нуди детаљне информације о историји, туристичким атракцијама, актуелним манифестацијама, ресторанима и хотелима. Такође омогућава корисницима да пронађу најбоље локалне ресторане и уживају у домаћој кафи уз помоћ персонализованих препорука.
„АИ четбот треба да пружа информације засноване на релевантним информацијама из туристичких организација, али је важан део који омогућује и планирање путовања. Немамо сви исто времена да проведемо у одређеном граду, немамо исто друштво нити смо истих интересовања, тако да је тај четбот у стању да у складу са тим направи пут прилагођен само нама“, објашњава Талајић.
Кроз апликацију је прошло више од 50.000 посетилаца, а корисници нису долазили само из Бање Луке и региона. Забележено је коришћење и из земаља попут Сједињених Америчких Држава, Чешке, Мађарске, Шведске, Немачке, Аустрије, Италије, Француске и других.
Највеће интересовање било је за препоруке ресторана и кафића, туристичке локације, догађаје, смештај и предлоге за провођење времена у Бањалуци.
Говорећи на недавној конференцији о коришћењу АИ у туризму, Талајић је казао да следећу степеницу развоја и интеграције са моделима вештачке интелигенције представља увезивање са стварним људима, односно инфлуенсерима који су дестинације већ доживели, јер иако има бројне функционалности апликација ипак не може да пренесе дух једног града.
„Мислим да тај креативни моменат треба да остане на човеку јер ће у овом периоду нажалост да постане луксуз. Већ се лако препознаје садржај који креира АИ, а људска креација је нешто што ће се временом ценити много више“, сматра Алекса.
Његов је став да су оваква дигитална решења веома значајна у развоју малих дестинација попут Бањалуке, мада и даље мисли да је за саму одлуку о избору туристичке дестинације заслужан класичан туристички маркетинг у комбинацији са утицајем инфлуенсера.
„Треба раздвојити два пута. Један је како некога довести на дестинацију, а други како га задржати на њој. Први део ће и даље најбоље да ураде људи јер за мање дестинације морате од некога да чујете. Међутим, када већ одлучи да дође, ту му овакве апликације помажу како да се припреми и шта да посети“, каже саговорник.
Извор: Biznis.rs

Некада су се путовања планирала уз штампане брошуре и водиче који су описивали дестинације, али је развој дигиталних канала и вештачке интелигенције потиснуо овакав вид информисања у други план.
