За већину српских туриста пут до Грчке преко Северне Македоније годинама није имао озбиљну конкуренцију. Међутим, улазак Бугарске у Шенген и примена новог европског система евиденције путника (EES) ове сезоне из корена мењају досадашњу рачуницу.
Рута преко Софије више није резервисана само за оне који путују на Тасос или у Кавалу, већ постаје озбиљна алтернатива за све већи број возача.
Док се летња туристичка сезона захуктава, а највећи број грађана Србије традиционално креће ка хеленским летовалиштима сопственим аутомобилом, старо питање поново постаје актуелно – који правац изабрати? Одговор на то питање данас је знатно сложенији него пре неколико година.
Највећи број наших туриста који на своја четири точка путују до Грчке и даље бира проверени правац преко Ниша, Прешева, Скопља и Ђевђелије, да би затим преко граничног прелаза Евзони ушли у Грчку. Ова рута је природно најкраћа за све путнике који се упућују ка Солуну, Халкидикију, Олимпијској регији и већем делу северне и западне Грчке.
Главна предност овог правца је једноставност и навика. Готово читава траса води модерним ауто-путем који је одлично познат домаћим возачима, а дуж пута је на располагању велики број бензинских станица, модерних одморишта и ресторана. Примера ради, за просечног туристу који из Београда путује до Солуна, ова рута износи приближно 630 километара и у идеалним условима може се прећи за шест до седам сати вожње.
Међутим, највећи проблем настаје у самом шпицу летње сезоне, током јула и августа. На прелазима Прешево–Табановце и Богородица–Евзони често се формирају вишекилометарске колоне, нарочито викендом. Како подсећа директор YUTA Александар Сеничић, вишесатна задржавања на Евзонију постојала су и пре увођења нових европских система, а у јеку сезоне та чекања могу потпуно да пониште предност краће километраже.
Годинама је главни аргумент против путовања кроз Бугарску био лош квалитет појединих деоница и спор пролазак кроз околину Софије. Данас је ситуација знатно другачија. Завршетак великог дела обилазнице око Софије, модернизација комплетне путне инфраструктуре и готово непрекидна вожња ауто-путем учинили су ову руту много привлачнијом. Према подацима туристичке платформе Никана, једино значајније уско грло на овом правцу остаје деоница кроз Кресненску клисуру, док се остатак пута одвија брзим саобраћајницама.
Рута Београд–Софија–Кулата–Кавала примарно је погодна за туристе који летују на Тасосу, у Кавали, Ставросу, Аспровалти и на источној обали Халкидикија. Да се свест возача мења, показује и чињеница да се све већи број путника „сели“ на овај правац, због чега су већ током протеклих викенда забележене прве веће гужве и на овој рути.
Највећа новина ове године није квалитет асфалта, већ администрација. Европска унија је увела електронску регистрацију држављана трећих земаља приликом уласка у шенгенски простор, што подразумева скенирање пасоша, фотографисање и узимање биометријских података.
У пракси, то значи да возачи који у Грчку путују преко Бугарске пролазе комплетну EES контролу већ на уласку у Бугарску, односно на граничном прелазу Градина. Након што прођу ову процедуру, путници настављају вожњу кроз две шенгенске државе (Бугарску и Грчку) без додатних унутрашњих граничних контрола. Иако је најављено да ће Грчка користити право на делимично ублажавање ових мера до 30. августа, то не значи потпуну суспензију система за држављане Србије. Управо зато туристички водичи наводе да би бугарска рута могла драматично да добије на значају, јер се комплетна шенгенска процедура обавља на само једној тачки.
Када се упореде трошкови путарина и вињета, разлике између два правца нису драстичне, али захтевају другачији начин плаћања.
За путовање преко Северне Македоније, возачи из Београда платиће око 1.800 динара за путарину кроз Србију до Прешева. Пролазак кроз Северну Македонију кошта око седам евра у једном смеру, а на то треба додати и грчке путарине, чија цена зависи од крајње дестинације.
Са друге стране, вожња преко Бугарске подразумева плаћање домаће путарине до Градине у износу од око 1.750 динара. Одмах по уласку у Бугарску обавезна је куповина електронске вињете, док се грчке путарине плаћају на првој рампи након преласка границе код Кулате.
На интернет форумима и друштвеним мрежама, попут Reddit-а, последњих недеља води се жива расправа о предностима оба правца. Корисници који су недавно тестирали бугарску руту као највећи плус истичу постојање само једне граничне контроле, док као ману наводе нешто дужу вожњу за све оне који се упућују ка Солуну или западним деловима Грчке.
Искусни путници и специјализоване платформе попут Грчка.инфо и Никане сагласни су у једном закључку. Ако путујете у Солун, Лептокарију, Паралију или на западни и централни део Касандре и Ситоније, рута преко Северне Македоније и даље остаје најкраћи и најлогичнији избор. Међутим, уколико вам је крајњи циљ Тасос, Кавала, Аспровалта, Ставрос или источна обала Халкидикија, пут преко Бугарске ове године представља алтернативу коју, због административних олакшица, вреди озбиљно узети у обзир.
Извор: Директно/Телеграф
