Овај диаграм који вам ми представљамо заправо представља верзију оригиналне Дејлове пирамиде, данашња верзија обично се представља и објашњење колико људи могу да запамте у различитим ситуацијама што је изражено у процентима. У суштини, дијаграм приказује напредак у усвајању знања и искустава од најконкретнијих до најапстрактнијих. Битно је напоменути да Дејл никада није имао намеру да овај дијаграм осликава оцену искустава, односно он није сматрао да су конкретнија искуства боља од апстрактних. Шта више он је веровао да сви приступи треба да буду заступљени подједнако, у зависности од потреба ученика.

Како можемо тумачити овај дијаграм?

Дијаграм показује шта ће ученици моцћи да ураде на сваком нивоу приказаном на пирамиди (односно мисли се на очигледне исходе учења које ће моћи да остваре) у односу на врсту активности коју су обављали (читање, слушање, гледање слика, итд). Бројеви са леве стране слике, оно што ће људи генерално запамтити у вези овог дијаграма, указују на то да ће практична и конкретна искуства у неком реалном контексту ученицима омогућити да се касније лакше и боље сете онога што су научили. Опет, важно је запамтити да то не значи да читање и слушање нису вредни и корисни видови учења, једноставно конкретне и опипљиве ситуације студентима могу обезбедити задржавање највеће количине информација. Ово је делом могуће због тога што та искуства која су блиска реалним животним искуствима, користе више наших чула; верује се да што више чула се користи, то је вец́а наша способност да учимо и запамтимо неки догађај или искуство.

Ако бисмо у наставном процесу уважили приказане (пре)поруке Едгара Далеа, у наставном процесу би требало да доминирају разноврсне искуствене ситуације у којима су субјекти који уче активнији од учитеља, као и оне ситуације у којима су учитељи организатори и водитељи, а не предавачи и показивачи. Да ли је тако нешто изводљиво на нашим предавањима?

Извор: Кућа добрих вести/Studentskizivot.com