„Алжирски народ није заборавио подршку бивше Југославије његовој борби. Поред политичке и дипломатске подршке алжирској ствари, у вашој земљи су се школовали и бројни алжирски стручњаци. Оваква подршка српског народа ослободилачкој борби алжирског народа може се објаснити чињеницом да су оба наша народа подјенако слободољубива, правдољубива, држе до достојанства а противе се сваком облику доминације и тлачења.

На тим наслеђеним темељима, ми данас треба да развијамо односе сарадње и солидарности, у обостраном интересу наша два народа.
Више од две деценије економска сарадња не прати односе у другим областитима између Алжира и Србије...

Наше земље су 1990-тих пролазиле кроз период нестабилности. Но, почев од 2000, односи су поново добили на замаху, а нове могућности су отворене.

Програми јавних инвестиција у Алжиру које је Председник Бутефлика дефинисао као део развојне стратегије када је избран на чело државе, побудили су интересовање код низа српских предузећа. Као пример, навешћу Хидротехнику, Енергопројект, Југоимпорт, ИТН, Хемофарм...

У Алжиру српске фирме раде у области водних ресурса и на истраживању поџемних вода. Поједина предузећа су на тендерима добила вредне послове и граде бране у Алжиру. Сарадња се остварује се и између средњих и малих предузећа која се баве металним конструкцијама или другим делатностима.

Но, ти резултати не одражавају ни квалитет односа између наших држава, ни политичку вољу присутну на обе стране, нити потенцијале обе земље. Разлоге би требало, по мом мишљењу, превасходно тражити у чињеници да привредници нису довољно упознати са пословним могућностима које постоје у двема земљама. Могуће је да су сконцентрисани на своја традиционална тржишта тезбог тога и не покушавају да открију, и истраже могућности на другим хоризонтима.

Мислим да би било корисно да се у сарадњи са српским властима, организују дани информисања на ову тему, или пословни форум привредника две земље, ради отклањања овог недостатка.

У сваком случају, ваља знати да је у неколико протеклих година, Алжир донео низ законских аката и прописа за подстицање улагања и партнерстава. Прилагодивши царинске прописе потребама спољнотрговинског пословања, Алжир се отворио и према међународној трговини. Прописи о улагањима у Алжиру, предвиђају низ пореских и царинских олакшица за страна предузећа која желе да послују у Алжиру.

Могућности за пословну сарадњу постоје у свим областима, а нарочито у индустрији, пољопривреди, туризму, енергетици и рударству и у сектору услуга.

Не треба заборавити ни да је Алжир најпространија земља Африке са близу 40 милиона становника, да има модерну путну, железничку, лучку и аеродромску инфраструктуру и располаже младим, образованим кадровима научно и технички поткованим. Затим, Алжир се налази у средишту Магреба и са те позиције отвара се према Истоку, и земљама Блиског истока и према југу, ка афричким државама. Ово помињем само у контексту предности које Алжир пружа привредницима који желе да ступе у партнерске односе или да освоје инострана тржишта.

Алжир је прославио Национални празник 1. новембар, дан почетка борбе за национално ослобођење. Који су били најзначајнији догађаји у Вашој земљи протеклих годину дана?

Ове године прослављамо 61. годишњицу почетка ослободилачке борбе која је нашој земљи повратила независност, а нашем народу, идентитет и место у свету. Та збивања утицала су и на читав афрички континент јер је борба алжирског народа убрзала процесе деколонизације на континенту и омогућила да независан Алжир пружи подршку ослободилачким покретима у Јужној Африци, Анголи, Мозамбику, Гвинеји Бисау или Зеленортским острвима, те у Палестини или на другим местимау свету, гдегод се народи боре за слободу и независност.

Од догађаја који су обележили ову годину, на унутрашњем плану бих поменуо почетак спровођења новог петогодишњег развојног програма за период 2015.-2019. којим ће се наставити и додатно ојачати социоекономски развој остварен реализацијом предходних планова.

На плану дипломатије, потписивање Алжирског споразума, односно споразума о миру и помирењу у Малију, који је склопљен захваљујући посредовању Алжира, несумњиво представља велики успех јер унапређује мир и стабилност у региону. Број шефова држава који су посетили Алжир сведочи о месту и улози наше земље на међународној сцени.

На плану културе, поменуо бих манифестацију од преворазредног значаја „Константин: престоница арапске културе“, у оквиру које се у граду домаћину Константину, на истоку Алжира, одвијају уметнички догађаји из свих арапских земаља током читаве ове године.

Алжир је значајни извозник енергената. Колико кретања на међународном тржишту утичу на стање националне привреде?

Као и све друге земље извознице енергената и Алжир је осетио негативне последице пада цена сирове нафте. Просечна цена барила нафте пала је са 109,92 долара, колико је износила у првом кварталу 2014, на само 58,23 долара, у првом кварталу ове године што представља пад од 47,02%.

Такво стање ствари довело је до знатног смањења наших прихода и отворило питање вођења наше економије у будућности. Но ова ситуација се спокојно решава, јер Алжир располаже значајним девизним резервама, а наша привреда није оптерећена спољним дуговима.

Реализација развојних пројеката и већ започетих јавних инвестиција, као и програма изградње социјалних станова се наставља, а држава ће и даље субвениционисати цене основних намирница које ће тако остати доступне грађанима са малим приходима.
Ипак, уведене су и мере финансијске дисциплине, увоз је рационализован и промовише се извоз производа који не спадају у енергенте. Истовремено улажу се напори да се настави тренд домаће штедње која је и даље веома значајна, ојачају капацитети домаће производње, како у индустрији тако и у пољоприведи, и смање расходиза увоз.

У борби са овом кризом, Алжир је дакле одлучио да настави да улаже у развојне пројекте, а да истовремено нађе решења заоптималније и рационалније коришћење својих финансијских ресурса и валоризовање домаће производње.

Често сте у посети градовима по Србији. Какве утиске носите из тих посета?

Историја српског народа, која је обележена отпором према страној окупацији као и његова приврженост слободи и сопственом идентитету открили су ми да наша два народа имају много сличности.

Споменици и историјски комплекси у градовима и селима Србије сведоче о узвишености те историје и богатству ваше културне баштине.

Због тога бих желео да се развије туризам између две земље, те позивам туроператере и туристичке агенције да истраже дестинације у Алжиру за српске туристе, а у Србији, за алжирске. Туристички потенцијали обе земље су, на жалост, мало познати, а много обећавају и могу да буду плодна област за сарадњу.

Амбасадор Шебшуб (61) је био Генерални директор за арапске земље у Министарству спољних послова Алжира у периоду 2009-2015, када је почело тзв. „Арапско пролеће.“ Присуствовао је свим састанцима министра спољних послова своје земље која су се тицала ситуације у Сирији, Либији и сва остала питања која су се односила на збивања у арапском свету.

Пре него што је отишао 2005. за амбасадора Алжира у Сенегалу, господин Шебшуб је био на челу оделења за комуникације и информисање у Министарству и порпарол тог ресора. „У контактима са новинарима, мало сам се обучио и у техникама те професије. Много тога сам научио у медијском свету и уобичавам да кажем младим колегама да добар дипломата мора да буде осетљив и да зна како се ради са новинарима. Медији су, не само извор података за дипломату, но он мора и да зна како се чита штампа. Нарочито да чита између редова, а посебно оно што није објављено у штампи,“ испричао је амбасадор.

Упитан о сиријским избелглицама у Алжиру, амбасадор Шебшуб је истакао да су везе између алжирског и сиријског народа историјске и веома блиске. Емир Абдулкадер (1808-1883) који је од 1837. предводио борбу Алжираца против француског колонијализма у његовом почетку, изгнанство је проводио у Дамаску у Сирији где је и умро. Даље, Сирија је непрестрано пружала подршку и помоћ народу Алжира током његове народноослободилачке борбе и касније у независности.

Када је избила сиријска криза која је изазвала велике патње тамошњег народа, Сиријци су могли без визе да долазе у Алжир. Дневни авионски летови су постојали између Данаска и Алжира, па су се многи Сиријсци склонили у ту земљу. Влада је предузела мере за организован прихват избеглица, отворени су центри за њихов смештај, министарствима је наложено да уписују ђаке и студенте Сиријце у образовни систем Алжира.

Власти процењују да у Алжиру сада има између 45.000 ио 50.000 избеглица из Сирије. Они који су имали могућности, покренули су мале послове. Сада је у Алжиру велики број сиријских ресторана, бакалница... „Ти људи најнормалније живе и раде у Алжиру“, закључио је амбасадор Шебшуб.

Извор: Кућа добрих вести