Аутор Јована Живчић Радовановић за предмет свог уметничког бављења и елаборације већ дуго има однос жене и мушкарца, бавећи се превасходно исконском односно телесном природом тог односа.

Свој поетички и филозофски став о том односу већ је успешно представила публици изложбом “Relationship". Она визуелно, физичко и природно у мушко - женском односу истиче у први план суптилним ликовним изразом и прилагођеним техникама, било да се ради о цртежу – акварелу - или сликама – уље на платну. Управо захваљујући добро одабраном маниру ликовног изражавања, аутор постиже свој примарни циљ, а то је испољена унутрашњост и сва комплексност односа два људска пола.

“Радови којима се представљам настали су на мојој првој и другој години докторских студија на Факуктету ликовних уметности у Београду и потенцијалан су део мог будуцег докторског уметницког пројекта. Реч је о сликама - уље на платну и цртежима израђеним комбинованом техником већег формата. На сликама су представљена тела мушкарца и жене. Кадрирала сам делове врата, лица или леђа. Однос мушког и женског тела, сличности односно разлике и даље ме веома интригирају” – изјавила је аутор Јована Живчић Радовановић

Хармонија два бића

Овом изложбом “Тело и плот” Јована се евидентно надограђује у филозофском али и техничком смислу. “Тежиште мојих уметничких стремљења је са односа два тела сада премештено на животну средину тела односно плот. Плот разумем и дефинишем онако како то чини Михаил Епштејн ослањајући се на његово тумачење плоти као безграничности у ограниченом телу” – говори Јована Живчић Радовановић. У радовима аутора овакав поглед на телесност је евидентан; телесно је ту, пред нама, јасно ограничено дихотомијама које видимо у самим радовима (мушко - женско, светло - тамно, духовно - чулно односно плотско). Пажљивим и дужим посматрањем усана мушкарца и жене, чини се да оне излазе ван оквира слике и да стреме једне ка другима надилазећи и надмашујући те границе.
То нам предочава и објашњава дубок, лични однос аутора према плоти која спаја мушкарца и жену указујући на лепоту и хармонију та два бића. Транзгресивна природа плоти у томе јој помаже и управо на њу се Јована ослања у покушају да предочи публици дубину и обухватност, па чак и саме личности тела на сликама.

Извор: Кућа добрих вести