Ауторка нас кроз своје песме подсећа на велика стратишта Срба на простору НДХ, за време Другог светског рата и за време рата од 1991. до 1995. године. Њене песме су пуне сете, туге и посвете Лици, прецима и свим невиним жртвама.

Ђурђица Драгаш-Вуковљак рођена је у Госпићу, који је морала напустити 1991. године и наставити школовање у Београду, у којем је завршила новинарство на Факултету политичких наука и од тада ради на Радио Београду. Кроз године рада напредовала је до позиције уреднице Привредно-политичке рубрике.

Ђурђица потиче из породице која је готово затрта у Покољу који су у Другом светском рату починиле усташе. Управо они, како често и сама каже, „пишу“ њене песме, а она их само бележи.

Збирка је ауторкин првенац, а до сада је била промовисана у Клубу РТС-а, у Београду и у Музеју Херцеговина, у Требињу.

Издавач књиге је Удружење грађана „Јадовно 1941.“, а сав приход од продаје намењен је одржавању српског гробља у Дивоселу код Госпића.

Биографија ауторке

Ђурђица Драгаш-Вуковљак рођена је 16. јуна 1974. године у Госпићу (Хрватска). У том личком градићу провела је детињство, завршила основну школу и три разреда средње педагошке школе.

Иако је, због рата и прогона, Госпић морала да напусти 1991. године и средњу школу заврши у Београду, везе са завичајем остале су јаке и у наредне четири године, упркос рату који је беснео на том простору. Август 1995. године, нажалост, доноси преокрет и Ђурђица и њена породица, заједно са осталим српским становништвом, под присилом напуштају крајеве у којима су генерацијама живели.

Упркос тешким избегличким годинама, завршила је Факултет политичких наука, смер новинарство, и 2001. године почела да ради на Радио Београду. У тој угледној медијској кући ради и данас, а од новинара почетника, после дугогодишњег радног искуства, успела је да постане уредница Привредно-политичке рубрике.

Иако се, због природе посла, дуго бави писањем и њени текстови и песме објављивани су на интернет сајтовима „Јадовно 1941“ и РТС-а, а преношени на бројним интернет порталима, до сада није објављивала књиге, па је збирка песама „Јер… ми смо иста крв“ њен књижевни првенац.

Ђурђица потиче из породице која је готово затрта у Покољу који су у Другом светском рату починиле усташе. Ова збирка је њена посвета прецима и свим невиним жртвама Покоља. Управо они, како често и сама каже, „пишу“ њене песме, а она их само бележи. Ђурђица је удата и живи у Београду.

Извор: Кућа добрих вести