У образложењу жирија, који су чинили Тони Камау, Бао Нгујен и Кирстен Шафер, наводи се: „Овај визуелно и емотивно задивљујући филм пренео нас је на забачени планински врх и у најинтимније тренутке једне породице која се бори да заштити не само своју земљу, већ и свој начин живота. Најистинитији пример моћи филма да лично учини политичким.”

Поводом награде, сценаристкиња, редитељка и продуценткиња Биљана Туторов је изјавила: „Пресрећна сам да је ова седмогодишња авантура крунисана тако великом наградом. Посебно ми је драго да су и програмери и публика и жири препознали да љубав може бити моћно политичко средство“.

Сценариста, редитељ и продуцент Петар Гломазић је рекао: „Селекција нашег филма у World Cinema Documentary Competition Санденс фестивала већ је сама по себи била огромно постигнуће, о награди нијесмо ни размишљали. Посебно сам поносан што се овим филмом Црна Гора представила свијету кроз жене. Потиснуте и гурнуте у сјенку, жене су памћене само као безимене мајке које су рађале хероје. Уистину, мислим да су оне увијек биле истински хероји нашег друштва и ову награду посвећујемо њима“.

Филм „Планина“ („To Hold a Mountain”) премијерно је приказан уз громогласан аплауз и овације публике на Санденс филм фестивалу у оквиру престижне такмичарске селекције World Cinema Documentary Competition. Премијери филма присуствовали су редитељи Биљана Туторов и Петар Гломазић, директорка фотографије Ева Краљевић, монтажер Џорџ Крег, композитор Драшко Аџић, француски копродуцент Квентин Лоран и протагонисткиње Милева Гара Јовановић и Нада Станишић.

Филм је настао уз подршку Филмског центра Србије.

Милева Гара Јовановић је поводом премијере изјавила: „Пресретна сам што смо Сињајевину донијели у Америку. То што сам овдје доживјела мислила сам да никад нећу. Мислим да још сањам да сам прелетјела океан и да гледам Сињајевину, и цио мој живот сажет у два сата и да то сви разумију. То могу само умјетници. Нијесам могла да очекујем овакву реакцију људи са другога континента. Да им иду сузе колико им је филм пробудио емоција“.

Нада Станишић је након премијерног приказивања рекла: „Ово је једно велико, ново искуство. Срећна сам што сам овдје и што људи добро реагују на филм, и што им се свиђа. То је на мене оставило баш велики утисак“.

Да подсетимо, ауторску екипу филма чине сценаристи и редитељи Биљана Туторов и Петар Гломазић, директорка фотографије Ева Краљевић, монтажер Жорж Крег, аутор оригиналне музике Драшко Аџић, дизајнери звука Јулиј Зорник и Само Јурца, док је за колор корекцију био задужен Емил Светлик. Продуценткиња филма је Биљана Туторов, извршне продуценткиње Меган Гелштајн, Жан Тсијен, Петра Коста, Андреа Медич и Бијанка Оана, као и продуценти Петар Гломазић, Квентин Лоран и Рок Бичек, копродуценткиња Дијана Цетина Млађеновић и придружени продуцент Велиша Поповић. Главне протагонисткиње у филму су Милева Гара Јовановић и Нада Станишић.

Филм је настао уз подршку Филмског центра Србије, Филмског центра Црне Горе, CNC France – Cinéma du Monde, Словеначког филмског центра, Хрватског аудиовизуелног центра, PACA фонда региона Јужна Француска, РТВ Словеније, Tax Shelter Belgium програма, InMaat фондације, Doc Society Climate Story фонда, Uniqua See Future фондације, Catapult Film Fund, Chicken & Egg Films, Diane Weyermann fellowship, IDA Enterprise Grant, као и Савета Европе и ЕУРИМАЏЕС-а.

На удаљеним висовима Сињајевине, највећем пашњачком подручју на Балкану, мајка и ћерка поносно бране своју планину и номадску сточарску традицију од формирања војног полигона НАТО-а. Мајку и ћерку повезује несвакидашња љубав, али и горке успомене.

У септембру 2019. одржана је прва међународна војна вежба на Сињајевини. Започети су војни маневри у срцу пашњака, без икакве претходне консултације са сточарским заједницама које овај пашњак користе вековима. Гара (59), мајка шесторо деце, предводница локалне заједнице у борби за заштиту планине, и њена најмлађа ћерка Нада (13) воде две важне животне битке – еколошку, за очување природе, и личну, породичну – суочавање са патријархатом и насиљем над женама.

Филм је сниман на планини Сињајевини на северу Црне Горе, на локацији катуна Округљак и широј околини, у периоду од седам година (од 2018. до 2025).

Извор: Кућа добрих вести