Пекинг се залагао за економски развој у Синђангу ради подстицања привредног раста и напретка, а делимично ради спречавања верске радикализације појединаца прекограничном инфилтрацијом из суседних Авганистана и Пакистана. Пољопривреда и сточарство су развијени и модернизовани; индустрије су брзо расле уз интегративну примену информација, дигиталних и паметних технологија; услужни сектор је стекао статус и улогу покретача економског раста.
Тако је Синђанг, уз памук, постао главни глобални добављач и материјала за соларне панеле. Глобална соларна индустрија добија око 45 одсто полисилицијума – основног материјала за фотонапонске ћелије које претварају сунчеву светлост у енергију – из фабрика у Синђиангу. Четири од пет највећих светских произвођача соларног полисилицијума, , послују у региону.
Индустрија у Синђангу се увелико разгранава због политика потрошње и заштите животне средине коју је усвојила кинеска влада. Нафта, гас, челик и угаљ логично и даље чине велики део локалних индустријских активности. Но, старе производне методе су уступиле место најсавременијим и одрживијим постројењима.
Нова постројења су пројектована првенствено да задовоље потражњу лаке индустрије и становања. Потичу од развоја нових стамбених четврти и локалне инфраструктуре, као што су аутопутеви, путеви, железнице, аеродроми и врста „зеленог” и „паметног” урбаног окружења које већ дуго одликује Пекинг и многољуде приморске или градове на великим рекама као што су Шангај, Шенжен, Фуџоу, Сјамен, Хангџоу, Ћингдао и други.
Напредак на многим пољима
Од 1955. до 2020. године је укупан друштвени производ (БДП) Синђнга порастао са 1,2 милијарде ремингбија (РМБ, или близу 190 милиона долара) на 1,38 билиона РМБ (213 милијарди долара). По глави становника је БДП увећан са непуних 38 долара (241 РМБ) на готово 8.400 долара (53.593 РМБ), што су значајна повећања од око 160 пута, односно 30 пута у сталним ценама.
Расположиви приход по глави становника је током последњих 40 година вишеструко увећао. Од 1978. до 2020, расположиви приход (преостао после одбијања дажбина, који је на располагању за трошење или уштеду) по глави становника градова у Синђангу подигнут је са педесетак долара (319 РМБ) на 5.455 (34.838 РМБ), а житеља села са 119 РМБ (мање од 19 долара) на 14.056 РМБ (2,200 долара), повећање од преко 100 пута.
Уз побољшану здравствену заштиту, просечан животни век становника Синђанга порастао је са око 30 година у 1949. на 72,35 година данас. Основним здравственим осигурањем је покривено 99,7 одсто становника.
Године 1949. је око 90 одсто становника Синђанга било неписмено, а стопа уписа деце школског узраста била је мања од 20 одсто. Прошле године стопа уписа деце школског узраста у основну школу достигла је 99,91 одсто.
Кинеска држава обилато улаже у Синђанг
Пекинг је у протеклих седам деценија уложио око 2,35 билиона јуана у Синђанг. Од 2000. је Синђанг укључен у развојну стратегију Западне Кине. Стратегија „Иди на запад“ која има за циљ сужавање економског јаза између мање развијене западне и богате источне обале ушла је у трећу деценију.
БДП је у Синђангу од 2014. до 2019. растао по просечној годишњој стопи од 7,2 одсто, а скоро три милиона становника извучено је из сиромаштва. Стопа урбанизације попела се са 37 одсто на 50 одсто, што је упоредиво са Тајландом.
У 2020. је Синђанг, упркос пандемији Ковид-19, остварио позитиван раст БДП од 3,4 одсто, достигавши близу 1,4 билиона РМБ (око 210,5 милијарди америчких долара). Такође је економија региона доживела стабилан раст у првој половини ове године. У односу на исти период 2020, БДП је достигао 732,89 милијарди јуана (113,4 милијарде долара), повећање од 9,9 одсто. Економија Синђанга је на путу за рекордну 2021. годину.
Оптимистизам за развој у блиској будућности
Ове бројке говоре више него само о економском расту у Синђангу. Оне одражавају радикалан економски преображај локалног друштва, које је, поред традиционалних активности повезаних са пољопривредом, рибарством и сточарством (које су се и саме модернизоване на таласу нових технологија), развило напредну индустрију, са занимљивим примерима иновација. Такви су Зона економског и технолошког развоја (UETD) Урумћија, код главног града Синђанга, отворена у првој половини 1990-их, и перспективан услужни сектор.
САД и њихове савезнице оптужују НР Кину за „геноцид“ и „колонијализам“ у Синђангу и Тибету. Међутим, ови кинески аутономни региони су постали експоненцијално богатији од онога што су земље у суседству постигле за своје пограничне мањинске регионе, или за читаве своје земље. НР Кина је у 2021. објавила укидање екстремног сиромаштва, укључујући и у Тибету и Синђангу.
У потрази за висококвалитетним развојем, руководство Синђанга има за циљ да у периоду 2021-2025. буде задржана просечна годишња стопа економског раста од шест посто или више. То би било остварено захваљујући кључним моторима као што су радно интензиван сектор, индустрије у настајању и туризам, навеле су локалне власти.
Место и улога Синђанга на Новом Путу свиле
Споља, кључна економска улога припада Новом Путу свиле , амбициозном програму који је покренула кинеска влада за повезивање азијских, европских и афричких земаља путем изградње инфраструктуре, трговине и инвестиција. Пекинг се нада да ће западне регионе Кине, укључујући Синђанг, уклопити у свој амбициозни план Иницијативе појаса и пута (БРИ).
Синђанг у масовној БРИ покренутој 2013. представља капију НР Кине ка Западу. Са циљем да се развије као кључна област за БРИ, очекује се да ће Синђанг проширити отварање и ојачати размену и сарадњу са суседним земљама. За то Синђанг треба да обави дуге припреме и побољша своју позицију саобраћајног чворишта за Кину у повезивању са земљама БРИ на западу.
Поморски и ваздушни теретни транспорт су погођени пандемијом Ковид-19, па су теретни возови Кина-Европа током 2020. имали велики број одлазака. Више од 5.000 теретних возова Кина-Европа је прошло кроз пролаз Алатав, главну копнену луку у Синђангу на граници са Казахстаном, пораст од 41,8 одсто у односу на 2019.
Синђанг је постао једно од чворишта робне размене између европских и централноазијских земаља и НР Кине за карго возове КР Експрес (China‑Europe China Railway Express). Пошто је Логистички центар теретних возова у Урумћију завршен у мају 2016, робе из различитих делова Кине могу да се окупе у Урумћију и напусте земљу возом кроз копнене луке Коргас или Алашанку. Од маја 2020. теретни возови КР Експрес који полазе из Урумчија саобраћају на 21 линији, покривајући 23 азијске и европске земље и региона.
Урумћи, главни град Синђанга
Смештен на источној граници Централне Азије, Урумћи је главни град кинеске аутономне регије Синђанг Ујгур. Урумћи, што на монголском језику значи „леп пашњак“, је на свету најудаљенији од мора значајан град. Урумчи од најближег мора дели 2.500 километара. Упркос овој чињеници, близу 1.500 година стар град је напредовао као трговачко средиште на древном Путу свиле током кинеских династија Танг (618 – 907. нове ере) и Минг (1368. – 1644 н.е.).
Данас, са великим резервама угља, снажном транспортном мрежом и растућом класом потрошача, Урумћи је израстао у центар индустрије, малопродаје и трговине у Западној Кини, као и Главно регионално транспортно чвориште за Централну Азију. Урумћи доприноси четвртини БДП Синђанга. Као приоритетни циљ пекиншке политике „Иди на запад“, Урумћи је имао користи од три развојне зоне које су помогле у обликовању његове конкурентске предности у индустрији и трговини.
У Урумћију је, становништво је порасло са мање од 1,5 милиона у 1990. на преко 3,5 милиона у 2018, при чему се скоро половина повећања догодила у протеклој деценији. Процват становништва довео је до тога да се град проширио 4,26 пута у истом периоду на више од 360 квадратних километара.
Све више младих људи се доселило у град који пружа могућности за запослење и виши животни стандард. Агломерација становништва је опет довела до повећане изградње кућа, објеката јавних служби и зелених површина.
Урумћи, такође, игра важну улогу у БРИ. Како би подржао програме БРИ, град треба да постигне и брз економски раст.
Улагање у Синђангу '- привреда, индустрија, трговина...
До краја 2019. Синђанг је привукао више од 1,8 милиона тржишних субјеката, укључујући 359.000 предузећа. Страни и домаћи пословни гиганти, укључујући немачки хемијски гигант БАСФ и кинески конгломерат за некретнине Ванда Група, инвестирали су у регион.
Од 1980. године стране директне инвестиције (СДИ) у Сиђанг су стално повећаване. До 2018. године, број предузећа са страним улагањима у регион је достигао је 796, са годишњим стварно искоришћеним СДИ износом од око 200 до 250 милиона долара.
Међу свим изворима СДИ, Хонгконг је одувек био главни инвеститор у Синђангу. Чини око 40 одсто укупних страних улагања у региону према стварно искоришћеном износу СДИ. До краја 2018. је укупно 266 предузећа да инвестицијама из Хонгконга пословало у Синђангу.
Стране инвестиције у Сиђангу су распоређене у различитим секторима; Око 90 одсто укупно искоришћених је отишло у рударски сектор, а затим у индустрију која је у 2019. привукла 5,8 одсто страних улагања. Остали сектори који привлаче највише СДИ су лизинг и пословне услуге, софтвер и информационе технологије, те финансије. Осим тога, пољопривредна индустрија те малопродајна и велепродајна трговина такође раде добро у привлачењу страних инвестиција.
Током 2020. су улагања у фабрике, путеве и друга основна средства порасла за 16,2 одсто у 2020, што је најбржи раст у читавој НР Кини, више од пет пута већи од националног просека. У првој половини 2021. инвестиције у основна средства порасле су за 25,6 одсто – двоструко више од националне стопе раста.
(Наставиће се)
Извор: Кућа добрих вести
