Друштво за информатику Србије организујe у петак 4. јуна 2021. од 11.00 до 11.50 часова вебинар на тему „Шта је, како се развија и користи дигитална имовина“?
На вебинару ће се разматрати:
-шта доноси Закон о дигиталној имовини?
-издавање дигиталне имовине и секундарио трговање са дигиталном имовином,
-пружање услуга повезаних са дигиталном имовином,
-надлежности Народне банке Србије и Комисије за хартије од вредности...
Уводничари ће бити: проф.др Велимир Лукић, Економски факултет, Београд, Жарко Птичек, ИТ правник и Александар Матановић, ИТ консултант,
Модератор догађаја је Никола Марковић председник Друштва за информатику Србије
Приступ је могућ преко ОВОГ линка.
Народна скупштина Републике Србије усвојила је крајем прошле године Закон о дигиталној имовини (Закон), чиме је Србија постала једна од првих држава које су законски регулисале област дигиталне имовине.
На нивоу ЕУ још не постоји јединствена регулација ове области, већ само предлог уредбе Европске комисије којом се регулише дигитална имовина. Ипак за сада су се издвојиле државе које су крипто/блокчејн пријатељске – Швајцарска, Естонија, Кипар и Малта. Да ли усвајање Закона значи ће и Србија постати следећи крипто рај зависи од доста фактора, од којих је законска регулација само један од њих.
Истовремено са усвајањем Закона, сведоци смо новог раста вредности цене Биткоина који је прешао 40.000 америчких долара (12.01.2021. вредност пала на око 35.000 америчких долара), чиме је интересовање за свет виртуелних валута веће него икада.. Међутим, за разлику од дивље вожње и хајпа од краја 2017. године када је Биткоин достигао вредност од 20.000 америчких долара, чини се да је сада тржиште за нијансу зрелије, да је све више институционалних инвеститора, да се интензивно ради на изградњи дигиталне инфраструктуре, а као један од главних разлога за зрелије тржиште издвајамо правну сигурност.
Можда и највећу погодност коју Закон доноси за стартап компаније из Србије представља crowdfunding упоредноправно посматрано иновативан и веома важан институт прикупљања капитала за мале и средње компаније.
Наведена могућност представља сјајну прилику за издавање као и секундарно трговање токенима (превасходно имајући у виду високе трошкове и компликоване процедуре за издавање и секундарно трговање финансијских инструмената), али сматрамо да је пред нама још дуг пут док ова могућност у потпуности не заживи у пракси. Наиме, за успешно и безбедно издавање, али и трговање токенима потребна је одговарајућа инфраструктура, а у Србији тренутно постоји само једна crowdfunding платформа (а о инфраструктури за секундарно трговање, да ни не говоримо).
Извор: Кућа добрих вести
