Међународни дан физичке активности обележава се сваког 10. маја почев од 2002. године када је Светска здравствена организација покренула глобалну иницијативу у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у превенцији болести, очувању и унапређењу доброг здравља и благостања.

Овај дан ове године обележен је под слоганом „Кретањем до здравља” који целокупној популацији поручује да свако умереном физичком активношћу може да сачува и унапреди своје здравље, објавио је Институт за јавно здравље Батут.

Физичка активност је један од критеријума за оцену здравља, а физичка неактивност је препозната као четврти водећи фактор ризика који глобално доводи до 3,2 милиона смртних случајева годишње. Физичка неактивност представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код деце утиче на телесни развој и настанак деформитета.

У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке, при чему сиромашнији имају мање слободног времена и лошији приступ рекреативним објектима, или живе у окружењу које не подржава физичку активност. Процењује се да се због физичке неактивности годишње у европском региону Светске здравствене организације деси милион смртних случајева.

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се послом који подразумева дуготрајно седење, за разлику од претходних истраживања када је овај проценат био нижи – 2006. године 31,1%, а 2000. године 25,2%. Резултати су показали да су жене (48,3%) у Србији склоније стилу живота који карактерише седење од мушкараца (38,7%). Становници Србије у просеку седе 5 сати дневно, највише становници Београда (5,8 сати), градских насеља (5,3 сата), особе узраста 15–24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати).

Проценат одраслих становника који је вежбао (фитнес, спорт, рекреација...) најмање три пута недељно у 2013. години износио је 8,8%, што је значајан пад у односу на 2006. годину када је тај проценат био 25,5% и 2000. годину када је тај проценат износио 13,7%.

Према преорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно.

Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од узраста, пола, здравственог стања, временских прилика зависиће и избор врсте активности (шетња, вожња бицикла, пливање, трчање, вежбе...), њена учесталост и трајање.

Извор: Кућа добрих вести