Ова ситуација је посебно забрињавајућа када се узме у обзир чињеница да је мождани удар примарни узрок смртности женске популације у болничким условима у земљи.

Неуролошка заједница у Србији, укључујући Друштво неуролога Србије, преузела је иницијативу да се ова ситуација поправи. Низ корака је предузет, укључујући израду Националног водича за мождани удар, проширивање мреже јединица специјализованих за мождани удар, успостављање напредних јединица за мождани удар у клиничким центрима и поновно ангажовање неуролога у примарној здравственој заштити. Све ове мере циљају на ефикаснију превенцију и третман можданих удара.

Са повећањем броја неуролошких пацијената из године у годину, постаје све очигледнија потреба за већим бројем специјалиста из области неурологије. Неурологија је грана медицине која доживљава брз напредак, што је довело до повећања броја приватних здравствених установа које пружају услуге у овој области, поред државних.

Страница Хипократија пружа свеобухватну базу података од око 2.400 медицинских установа у Србији које имају неурологе. Ова платформа пружа све потребне информације за заказивање прегледа, укључујући адресе, бројеве телефона и информације о лекарима.

Пандемија допринела повећању неуролошких пацијената

Пандемија коронавируса је довела до додатног пораста броја неуролошких пацијената. Трећина пацијената који су заражени КОВИД-19 пријавила је различите неуролошке симптоме, као што су губитак свести, узнемиреност, вртоглавицу, главобоље и поремећаје стања свести. Уз то, повећана је и стопа можданих удара у пост-КОВИД периоду, посебно код млађих особа.

Ова ситуација се највероватније може приписати ефекту КОВИД-19 на процес коагулације крви, што доводи до стварања крвних угрушака у великим и малим крвним судовима. Људи са претходним факторима ризика, као што су гојазност, хипертензија, дијабетес и тромбофилија, су посебно подложни повећаном ризику од можданог удара повезаног са КОВИД-19.

Због потребе за спречавањем ширења вируса међу осетљивом популацијом неуролошких пацијената, они са неуролошким симптомима KОВИД-19 су морали бити хоспитализовани у посебно опремљеним KОВИД-19 болницама, уместо да буду смештени у редовна неуролошка одељења. Ова пандемија је нагласила потребу за хитном медицинском интервенцијом код можданих удара повезаних са коронавирусом.

Чиме се баве неуролози?

Неуролози су специјализовани лекари који дијагностикују, лече и прате болеснике са различитим поремећајима нервног система. Они се не баве само хируршким интервенцијама, за разлику од неурохирурга, већ пружају целовиту негу пацијентима са неуролошким болестима као што су епилепсија, Паркинсонова болест, мултипла склероза и многе друге. Њихова улога је кључна у дијагнози, лечењу и дугорочном праћењу пацијената са овим стањима.

Недостатак неуролога велики проблем

У Србији, иако је број пацијената са неуролошким стањима у порасту, постоји забрињавајући недостатак неуролога, посебно у примарној здравственој заштити. Ова ситуација захтева хитне кораке, како би се осигурало да грађани имају приступ квалитетној неуролошкој нези. Повећање броја специјализаната из неурологије и њихово распоређивање у домове здравља широм земље могло би бити кључно решење овог проблема.

Поред тога, улагање у превентивне програме, попут оних за превенцију можданог удара, могло би донети значајне уштеде не само за здравствени систем, већ и за друштво у целини. Трошкови лечења можданог удара су енормни, а инвестирање у превенцију може помоћи да се смање ти трошкови и побољша квалитет живота пацијената.

Телемедицина, као иновативно решење, може пружити могућност пацијентима да имају приступ специјализованој нези, чак и ако живе у удаљеним или руралним подручјима, где је приступ неуролозима ограничен. Ово је посебно важно у контексту пандемије, где се показало да приступ медицинским услугама може бити изазован.

За свеобухватни приступ проблему, потребна је сарадња између различитих сектора, укључујући здравствени сектор, владине институције и заједницу, како би се осигурало да сваки грађанин Србије има право на квалитетну неуролошку негу.

Извор: Кућа добрих вести