Ова опција је чак и теоријски на нивоу научне фантастике али је унела немир штедишама који већ годинама уназад плаћају цену неспособности банака да прикупљену штедњу пласирају, указује портал Каматица.

Банке ниске каматне стопе на штедњу често правдају тиме да тржиште не дозвољава да се та штедња пласира, да је превише ризика, да нису успостављени квалитетни механизми наплате и друго.

Али све то демантује чињеница да у Србији послује 28 банака што значи да је лако бити банка у Србији. Неадекватни и застарели закони и неедуковано тржиште омогућавају лак профит свим банкама. На измену закона нажалост не можемо да утичемо, можемо само да се надамо да ће се наћи неко у НБС да сагледа тржиште и има амбицију да га унапреди. Или код нас чешће примењивана ситуација - да ће доћи неко из иностраних институција и рећи нам да морамо да донесемо неки нов закон.

Полиса животног осигурања може бити опција

Једино што можемо да променимо је на нивоу индивидуалне едукације. Банка није једино место где можемо да оставимо нашу уштеђевину. Свакако је место са најмање ризика али управо ту плаћамо цену застоја банкарског тржишта које ланчано креира застоје у привреди па и у нашим приходима.
Тек када би штедише на смањење камате на штедњу као реакцију подигли своју штедњу и однели је на друго место, тек тада би банке одреаговале са већом каматном стопом. Докле год нема реакције штедиша до тада ће банке за штедњу давати све мање и мање.

Штедња може да се чува и у пензионом фонду, полиси животног осигурања, инвестиционом фонду, у државним обвезницама и на сваком од ових места ће донети већи принос.

Чак иако нисте изабрали неку од ових опција морате знати да постоје и које су им предности и мане. То морају да буду опције, тек када их будемо свесни можемо банци окренути леђа а онда ће нас много лепше третирати.

Извор: Кућа добрих вести