У тексту се ослања на савремена научна сазнања како би указао да одмор, тишина и самоћа нису знак лењости, већ темељ менталног здравља и креативног потенцијала.

Савремено друштво нас непрекидно подсећа да радимо више, да будемо ефикаснији и да не губимо време. Ипак, све више истраживања показује да предах, време за себе и лутање мисли могу бити кључеви за дубље разумевање, бољу концентрацију и већу креативност.

Самоћа ствара простор у којем идеје имају шансу да се развију. У активностима попут писања, музике, сликања, вртарења, молитве или медитације, мозак најбоље функционише када је ослобођен спољних утицаја. Тада се активира подразумевана мрежа — део мозга који повезује информације, јача синаптичке везе и поспешује способност учења.

Многи успешни и најинтелигентнији људи практиковали су намерно повлачење у самоћу. Један од познатијих примера је Бил Гејтс, који је у раним фазама Мајкрософта два пута годишње проводио целу недељу сам у колиби са гомилом књига. То време је називао „Недеља размишљања“, а према писању Wall Street Journala, током једне од тих недеља настала је идеја која је довела до стварања Интернет Експлорера 1995. године.

Како користити самоћу за јачање мозга

1. Промена средине. Одлазак на самостални излет или повлачење може деловати необично, али управо та промена ослобађа ум од рутине и подстиче нова размишљања. Без познатог контекста, чула постају осетљивија, а пажња се окреће унутра.

2. Почетак у малом. Довољно је одвојити десетак минута дневно у тишини, на месту где вас нико неће ометати. Само седење и свесно дисање помажу мозгу да уђе у стање опуштености.

3. Квалитет односа. Важно је бирати с ким проводимо време. Квалитет односа има већи значај од броја људи око нас. У друштву особа које нас исцрпљују, расте ниво хормона стреса — кортизола — што нарушава капацитет за истинско повезивање са онима који су нам важни.

4. Простор за промишљање. Самоћа је идеалан тренутак за промишљање. Многи људи користе то време за медитацију или писање дневника. Оваква пракса помаже у разумевању емоција и постављању јаснијих животних циљева.

5. Присутност у тренутку. Активности попут шетње, вођења дневника или јоге додатно оснажују везу са собом. Не само да умирују, већ и обнављају пажњу и унутрашњу стабилност.

У свету претрпаном информацијама и захтевима, тишина није луксуз већ неопходност. Како Џабели истиче, самоћа није бекство већ повратак сопственој суштини. Кроз тишину, мозак не одмара само од буке — већ се припрема да ствара и расте.

Извор: Nova.rs