Изгледа да осећај дубоке усамљености, традиционално приписиван најстаријима, заправо највише мучи знатно млађе, указује студија Немачког центра за питања старости (DZA).
Ново истраживање DZA, наиме, показује да се људи старији од 76 година у просеку осећају мање усамљеним од оних старости између 43 и 55 година.
„Налаз противречи широко распрострањеном уверењу да усамљеност расте са годинама,“ наводе аутори.
Као могућа објашњења, анализа наводи да се старији често задовољавају мањим, али стабилним друштвеним кругом, док млађи још траже више контаката за осећај друштвене повезаности.
Могуће је и да међу најстаријима има мање усамљених јер људи који се не осећају усамљеним статистички дуже живе.
Студију је коментарисала министарка за породицу Карин Пријен (Prien), оценом да „усамљеност не погађа само старије.“
„Она је распрострањена и у средњим годинама, а често невидљива и потцењена,“ рекла је.
Управо у тој животној фази, рекла је, осећај усамљености код неких може бити нарочито изражен, јер губе осећај повезаности док траже пут између пословног притиска и породичних обавеза.
Проблем усамљености је сложен и не прати једноставне демографске обрасце. Један од „јасних фактора ризика“ је социоекономски статус. „Што су приходи мањи, ризик је већи.“
Даље, запослени се ређе осећају усамљеним од незапослених.
Према студији, отприлике свака једанаеста особа старија од 43 године је навела како се осећа „веома усамљено.“ Уопштено, људи у другој половини живота у просеку исказују умерен ниво усамљености.
Студија се ослања на податке Немачког истраживања о старењу (DEAS), које сваке године анкетира репрезентативни узорак циљне популације. Аутори су користили податке из 2017. и 2023.
Извор: ДПА
