Мултинационалне компаније које су у Ирској почеле да отварају своја седишта средином 1990-их година данас запошљавају више од 300.000 људи, што је око 11% радне снаге, међу којима је значајан проценат stranaca.

Младен Цветковић и његова супруга Оливера Миленковић, која је такође тада добила посао, у разговору с групом српских новинара рекли су да је те 2000. и наредне године у Ирску дошао веома велики број људи из Србије.

"Имали су огроман недостатак кадрова, јер ирско школство није могло да омогући толико ресурса да попуни сва радна места и једина опција је била да се налазе кадрови у другим земљама, посебно у ИТ и телекомуникационом сектору", рекао је Цветковић.

Ирска је данас чланица Европске уније с највећим процентом становника који имају завршено терцијарно образовање.

Према подацима Евростата, готово половина становника Ирске има завршен трећи ниво образовања, које обухвата све степене образовања после средње школе. Међу грађанима између 25 и 34 године тај удео је чак 62%.

Високо квалификована, добро образована млада радна снага која говори енглески језик био је један од кључних фактора у развоју "келтског тигра", заједно са чињеницом да као чланица ЕУ има приступ јединственом европском тржишту, финансијском подршком државе и повољном корпоративном пореском политиком.

Такви услови нису привлачили само стране директне инвестиције него и младе предузетнике који су овде видели шансу да започну свој бизнис.

Свестан да технолошки гиганти као што су Гугл, Епл и Мета, могу у сваком тренутку да се преселе у другу земљу ако им се понуде бољи услови, ирске власти су истовремено радиле на развоју сопственог технолошког сектора, улажући у компаније које ће остати у земљи и које ће ирски бренд извозити у свет.

Тако су стране директне инвестиције и домаће предузетништво постали два стуба ирске економије, једне од најбрже растућих у ЕУ.

Док је за довођење stranih компанија у Ирску задужена Агенција за стране директне инвестиције (ИДА), државна агенција за подршку предузетништву Enterprise Ireland (ЕИ) помаже домаћим предузећима да се развију, продају производ и прошире се на страна тржишта.

Советник за развој у тој агенцији Мајкл О'Ди је новинарима из Србије рекао да, иако стране инвестиције генеришу далеко више пореских прихода, ирско предузетништво је "долгогодишња игра".

"Ирска је фантастично место за стартапове", рекао је О'Ди.

Он је објаснио да ЕИ стартаповима и малим и средњим предузећима пружа финансијску и стручну помоћ, али под одређеним условима, међу којима су да имају седиште у Ирској, да праве нови производ или услугу која може да се извози у друге земље и да имају потенцијал да креирају 10 радних места.

Њихов циљ је да подрже 90 великих и 70 мањих инвестиција годишње, али немају оквир за висину новчаних средстава која дају, јер то зависи од потреба компанија. Прошле године су, на пример, имали 30 милиона евра директних инвестиција у 90 стартапова.

Процент успеха стартапова које добију подршку ЕИ је око 63%, али О'Ди истиче да је важно прихватити неуспех и да је радио с много оснивача стартапова који су доживели неуспех, али су поново покушали када су добили нову идеју.

"То је оно што желимо, да пробају, да се врате и поново покушају, да се не плаше неуспеха, јер имају вештине и искуства", рекао је О'Ди новинарима који су боравили у Даблину у оквиру пројекта "Пулс Европе – медијске посете ЕУ".

Ирска, с нешто више од пет милиона становника, ипак и даље има ограничене људске ресурсе, казао је О’Ди и истакао да је једини начин да се развијају да доводе људе из других земаља.

Да је Ирска добро место за покретање бизниса, потврдио нам је и 38-годишњи Нинг На, с којим су српски новинари имали прилику да разговарају у најстаријем ирском инкубационом предузетничком центру Guinness Enterprise Centre (ГЕЦ).

Нинг На је из Кине дошао у Ирску са 16 година, захваљујући спортској стипендији као професионални играч стоног тениса. Доšao је да би учио енглески језик, у Даблину је наставио школовање, затим радио у међународним компанијама, а прошле године је одлучио да покрене свој стартап.

У Ирској није реткост да запослени у мултинационалним компанијама, где стекну велико знање и искуство, покушају да оснују своју компанију.

"У Ирској је прилично лако добити финансије ако имате добру идеју, јер имамо помоћ владе, техничку помоћ ГЕЦ-а, а такође од Enterprise Ireland можете за покретање бизниса лако добити грант од 20.000 до 30.000 евра који се може повећати и до 300.000-400.000 евра", рекао је Нинг На.

Он са својим тимом ради на развоју апликације за рачуноводство која користи вештачку интелигенцију, а у томе велику подршку добија од ГЕЦ-а.

Поред простора за приватне канцеларије, ГЕЦ својим клијентима нуди менторство, помоћ у развијању идеје, прикупљању средстава, прављењу бизнис планова, омогућава повезивање с универзитетима, клиникама за испитивања, као и сарадњу с другим корисницима центра.

Директорица ГЕЦ-а Нив Колинс рекла је да је у том центру, отвореном 2000. године у згради која је некада била део пивнице Гинис, данас смештено 160 стартап компанија. Највећи број њих је у сектору дигиталне и медицинске технологије, а све је више и клијената у креативној индустрији, као што су филм или видео игре. Међу њима има и оних који су, као и Нинг На, дошли из других земаља – Италије, Француске, Сингапура.

Од земље из које су људи масовно емигрирали због сиромаштва и незапослености, Ирска је данас постала мултиетничко друштво, отворено и пријатељско према странцима.

Цветковић је током више од две деценије живота у Ирској видео како се структура становништва променила, али каже да су Ирци веома гостопримљиви и спремни да помогну.

Ипак, брзи економски раст није био без изазова, па су данас у Даблину највећи проблеми високи трошкови живота, недовољно кућа и станова чије су цене астрономске и градски саобраћај који је, према речима Цветковића, гори него у Београду.

Извор: Дневни европски сервис