Конференција је овог пута одржана под слоганом Chief transFormative Officer, наглашавајући суштинску промену у разумевању улоге финансијског директора – од управљача бројевима до покретача организационе трансформације и отпорности.

Ко је заправо добар финансијски директор?

Једна од централних порука конференције била је да финансијски директор пре свега мора дубоко разумети пословање компаније којом управља – њене процесе, динамику и стратешке приоритете. Финансијско знање и владање бројевима основа су заната, али не и довољан услов за успех на тој позицији.

Учесници конференције сложили су се да прави финансијски лидер мора знати када треба да кочи, а када да гура напред – и да при томе не сме губити из вида ширу перспективу. Способност истовременог управљања краткорочним притисцима и дугорочном стабилношћу истакнута је као једна од кључних компетенција модерног CFO-а. Подједнако важна је и спремност на преузимање разумног пословног ризика, јер без ризика нема ни раста.

Улога финансијског директора данас подразумева присуство у целокупном пословном циклусу: од стратешког планирања, управљања људима, имплементације нових технологија, сајбер безбедности, до свакодневних оперативних одлука. Закључак учесника конференције је да је стереотип о финансијском стручњаку као особи која се бави искључиво бројевима превазиђен: савремени CFO је партнер менаџмента у вођењу компаније, а не само контролор финансијских токова.

Српска економија: Краткорочна стабилност, дугорочни аларми

Макроекономски панел конференције донео је озбиљне поруке о стању домаће привреде. Привредни раст Србије у 2025. години од свега два одсто – најнижи у последњој деценији, изузимајући пандемијску 2020. годину – сигнал је да досадашњи модел раста показује озбиљне пукотине.

По први пут након дужег периода, Србија је забележила већи одлив добити и дивиденди страних компанија него што је била вредност нових страних директних инвестиција, чиме је земља фактички постала нето извозник капитала. Истовремено, раст зарада и пензија који надмашује раст продуктивности, пад страних улагања и негативан допринос нето извоза упућују на то да су краткорочни покретачи раста – лична и државна потрошња – дугорочно недовољни.

Једини сектори који су у протеклој години остварили снажан раст били су информационе и комуникационе технологије и финансијске услуге, док је остатак привреде стагнирао или бележио пад.

Замка средњег дохотка и пут напред

Стручњаци који су говорили на конференцији упозорили су на ризик такозване замке средњег дохотка – сценарија у коме земља остаје између нискобуџетних економија и високо продуктивних развијених тржишта, не успевајући да направи квалитативни искорак ни у једном ни у другом правцу. Јаз који Србију дели од доње границе земаља с високим дохотком према класификацији Светске банке износи око 20 одсто.

Пут из те замке води кроз три кључне области: повећање домаћих приватних инвестиција, веће учешће високотехнолошких сектора у структури привреде и, пре свега, унапређење институционалног оквира. Процењује се да би подизање квалитета институција на ниво земаља Централне и Источне Европе донело око 35 одсто већи доходак током једне генерације.

Од теорије до праксе: увиди из прве руке

Изазови са којима се носе људи који управљају финансијама највећих компанија које послују у Србији, добили су своју практичну димензију кроз разговоре са изузетним гостима конференције. Од сувласника компаније Нелт Небојше Шапоњића, који је поделио искуство вођења једног од највећих регионалних дистрибутивних система, до сталног представника ММФ-а у Србији Лева Ратновског, чији је аналитички поглед осветлио макроекономске трендове из угла међународних институција – конференција је понудила сјајну прилику да се економски, финансијски и оперативни изазови сагледају кроз конкретна пословна и институционална искуства. Посебно запажен био је разговор са потпредседником компаније Nvidia за тржишта EMEA Карлом Руисом, који је указао на то како технолошка трансформација, а посебно вештачка интелигенција, већ данас мења начин на који финансијски лидери доносе одлуке и управљају ризиком.

Заједничка нит свих разговора на конференцији „CFO са сврхом 2026” је да изазови који стоје пред финансијским директорима нису само претње којима треба управљати, већ и прилике за оне који су спремни да трансформацију прихвате као стратешку предност.

О УФДС

Удружење финансијских директора Србије једина је струковна асоцијација финансијских директора у Србији, основана 2014. године. Више од 230 чланова управља финансијама компанија које су у 2023. години заједно оствариле приходе веће од 14 милијарди евра – више од 20 одсто бруто домаћег производа Србије.

Извор: Кућа добрих вести