Једна мера је делимично спроведена, док је једна остала нереализована, саопштено је на првом састанку радне групе за израду нове стратегије, одржаном у Министарству науке, иновација и технолошког развоја.

Анализа ефеката Стратегије која се односила на период 2021–2025. потврђује да је домаћи стартап екосистем у претходних пет година значајно ојачан. Успостављен је Регистар субјеката националног иновационог система, са 352 регистрована стартапа, развијена је мрежа од пет научно-технолошких паркова, а кроз различите програме подршке попут Паметног почетка, СтарТех-а, Катапулта и кроз фондове ризичног капитала уложено је више десетина милиона евра. Захваљујући тим програмима, више од 120 стартапа годишње оствари финансијску подршку.

– У изради новог стратешког документа, уз стручну подршку НАЛЕД-а, сагледаћемо све промене које су се догодиле у окружењу и додатно унапредити мере подршке. Стартапи остају један од кључних приоритета Владе Републике Србије и Министарства науке, иновација и технолошког развоја, а наш примарни циљ јесте да системска подршка постане још доступнија и ефикаснија за све учеснике иновационог екосистема – изјавила је Ана Маринковић, помоћница министра у Министарству науке, иновација и технолошког развоја.

Највећи број мера из претходне Стратегије био је усмерен на унапређење услова за пословање. Уз успостављање Регистра, велики подстицај екосистему било је и увођење пореских олакшица за запослене ангажоване на пословима истраживања и развоја, коју је користило 170 послодаваца за 12.500 радника. Додатно, више од 50 државних службеника обучено је за подршку стартапима кроз ИноЛидер програм, а путем програма ГовТех у два циклуса реализовано је још 29 пројеката за потребе јавне управе.

На плану јачања капацитета, развијено је 45 мастер програма са високотехнолошком компонентом, као и 125 студијских програма који обрађују предузетничке теме. Ове програме похађало је око 1.100 студената, а више од 300 наставника прошло је одговарајуће обуке. Организовано је више од 150 менторских сесија и 60 догађаја, а развијени су и нови акцелераторски програми, међу којима су Катапулт и Лончер. Домаћи стартапи представљани су и на међународним конференцијама и сајмовима, а Србија је укључена у релевантне глобалне базе података о стартап екосистемима, попут Стартап Генома и Дилрума.

– НАЛЕД ће, у оквиру пројекта СтарТех, који спроводимо уз подршку компаније Филип Морис, подржати израду нове Стратегије. Желимо да кроз стручну анализу, организациону подршку и отворен дијалог са стартап заједницом и институцијама заједно дефинишемо приоритете за наредну фазу развоја екосистема. Наш фокус биће на креирању конкретних мера које одговарају реалним потребама тржишта и доприносе стварању још повољнијег окружења за развој стартапа у Србији – изјавила је Ирена Ђорђевић Шушић, шефица Јединице за иновације и предузетништво у НАЛЕД-у.

Током лета радна група ће активно радити на дефинисању активности са циљем да Србија направи кључни искорак на Европском индексу иновативности (European Innovation Scoreboard) и пређе из категорије „иноватора у настајању“ (emerging innovator) у групу умерених иноватора (moderate innovator). Овај прелазак постављен је и као један од кључних показатеља успеха у оквиру Реформске агенде Србије, а финални текст нове Стратегије очекује се на јесен.

Извор: Кућа добрих вести