Упркос великом броју запослених који раде од куће, постоји велика потражња за иновативним и флексибилним канцеларијским решењима.

Климатске промене намећу нове изазове за сектор некретнина и шансу да се истакну испред конкуренције. Ово су само неки од закључака учесника међународне конференције о некретнинама у Југоисточној Европи „ Balkans Property Forum 2021 “, коју су по трећи пут у Београду организовали Проперти Форум и Краљевски институт овлаћених проценитеља Србије (RICS).

Цене некретнина и трендови

Према речима председнице Националног удружења проценитеља Србије, Данијеле Илић цене стамбених некретнина у Србији су порасле између 20 и 30 одсто, у зависности од локације и величине, а да ли ће то бити тренд у наредним годинама зависиће од бројних фактора.

„Већина станова, чек 80 одсто, се купује готовином, тако да ће цену сигурно диктирати инфлација, пораст цене градње, грађевинског материјала и недостатак радне снаге на градилиштима. Осим тога Србија на многим местима развија инфраструктуру, а тамо где прође инфраструктура одмах долази и до раста цена некретнине. Са друге стране потражња за кућама ван градова у време ванредног стања је била популарна, али је та потражња опала, па те цене нису толико скочиле као што се то десило на много развијенијим, западним тржиштима, где људи траже не само кућу, већ и канцеларију", објаснила је Илић.

Према речима Уроша Грујића, директора инвестиција у компанији ЦБРЕ не очекује се значајан пад цена, нити раст. „Сада су на неком нивоу који ће остати у наредних 3 до 5 година“, објашњава Грујић и истиче да су комерцијалне некретнине - ренте за пословни, малопродајни простор или логистичке центре остале на препандемијском нивоу.

„Људи у Србији воле да раде из канцеларије. Пројекти који су направљени пре или у току пандемије се попуњавају, а рента је остала на истом новоу. Ми ћемо као регион морати да се адаптирамо на тај комбиновани рад из канцеларије и од куће, али то неће бити тако велики импакт за инвеститоре код нас, као што је то случај у Европи“, објашњава Грујић и напомиње да инфлацију као могући извор утицаја на сектор некретнина морамо да пратимо, јер може имати велики утицај глобално и да верује да је „инфлација сада око 7 одсто, али да је то дугоочекивано, јер смо петнаестак година били на 1-2 одсто, што није реално стање у економији", рекао је он.

Утицај климатских промена на тржиште некретнина

Форум је посебну пажњу посветио утицају климатских променама на тржиште некретнина Југоисточне Европе у 2022. године и изазовима које доноси спровођене Зелене агенде ЕУ.

Према речима Диане Урге-Ворсатз, једног од аутора недавно објављеног извештаја УН о климатским променама, људи у сектору некретнина треба да виде као шансу обавезе које треба да испуне како би се елиминисале емисије угљен-диоксида до 2050. године, јер благовремено спровођење ових промена може их ставити у бољу тржишну позицију.

"Климатске промене намећу нове ризике сектору некретнина, али борба против њих нуди и велике нове могућности. У наредним деценијама на Балкану ће бити све чешћи, топлији и дужи топлотни таласи, јаче олује и интензивнија суша.

Због тога ће тржиште некретнина вероватно много више ценити зграде отпорне на топлоту и водоефикасне, као и „хладна“ насеља.

Некретнине које су отпорније на олује, бујне поплаве и нестанак струје, на пример, самосталне зграде, имаће већу вредност. Убрзано кретање ка нето нултим емисијама угљеника такође представља претње и могућности. Прво, природни гас као извор грејања или кувања ће вероватно бити значајно смањен у наредне две деценије, што значи да ће некретнине које се не ослањају на природни гас имати предност у погледу трошкова/конкурентности. Друго, зграде са нултом нето енергијом ће ускоро постати веома привлачне за све више климатске купце и закупце, и компаније које теже да достигну нето нулту емисију ускоро ће снажно фаворизовати некретнине у којима је њихов енергетски и оперативни утицај на емисију близу нуле. Због тога ће неефикасне зграде са високим потребама за климатизацијом и самим тим емисијом угљеника вероватно изгубити вредност. Како се ЕСГ и неутралност угљеника повећавају на корпоративним и јавним агендама, компаније које се такмиче по овим тврдњама ће снажно фаворизовати нулту енергију и одрживо пословање. Ово укључује удаљавање од потпуно застакљених канцеларијских торњева, фокусирање на бетон и челик као примарне материјале за конструкцију и намештај на бази пластике. Ослањање на природније материјале за изградњу и намештај ће имати већу тржишну вредност. Неки од ових трендова ће вероватно такође бити појачани релевантним законодавством, тако да ће некретнине/компаније које рано крену овим путем имати конкурентску предност", истакла је она.

Данијела Илић је оценила да тржиште некретнина Србије не може у великој мери да стигне захтеве који су постављени Зеленом агендом Европске уније, јер су у ЕУ тржишта много развијена, а инвеститори имају озбиљне портфолије са некретнинама које су "паметне" и "зелене".

"Ми не можемо да правимо поређења са њима. Да бисмо ми, као проценитељи непокретности, ценили ове зелене аспекте, морамо да имамо конкретан доказ да се неке такве некретнине прометовале по тој цени управо због тих карактеристика, а ми немамо тај доказ“, објаснила је она.

Извор: Кућа добрих вести