Пошто су прописи објављени у „Службеном гласнику Републике Србије” 17. марта 2020, а ступили на снагу 18. марта, обавеза банке (и даваоца лизинга) је да дужницима понуди застој у отплати обавеза у наредна три дана (до 21. марта), те да на својој интернет презентацији објаве понуду о застоју отплате обавезе, кажу у НБС-у.

Из кабинета гувернерке наводе да, након што банка, односно давалац лизинга, објави ту понуду на својој интернет презентацији, дужник има рок од десет дана од дана објављивања да ту понуду одбије, а, ако то не учини – сматраће се да је понуда прихваћена тог десетог дана.

Наглашава се да мораторијум производи правно дејство истеком рока од десет дана од дана објављивања понуде банке / даваоца лизинга.

У саопштењу из кабинета гуверенерке НБС-а даје се репрезентативни пример за динарски готовински кредит који је у трећој години отплате. Тако за износ кредита од 500.000 динара с роком отплате од 84 месеца и износом рате 8.320,9 РСД, износ рате након примене застоја у варијанти 84 месеца плус мораторијум од три месеца је 8.631,85 динара, што значи да је разлика месечне рате 310,95 динара (номинална каматна стопа 9,82 одсто, променљива – 3М белибор + 8,20%).

Дат је и пример за стамбени кредит у еврима који је у једнаестој години отплате, износа 50.000 евра, с роком отплате 240 месеци и месечном ратом од 284,02 евра. У варијанти с применом застоја (мораторијума), дакле рок отплате 240 + 3 месеца, рата би била 287,84 евра, односно већа је 3,82 евра (номинална каматна стопа три одсто, променљива – 3М еурибор + 3,43%).

Објашњава се да мораторијум подразумева застој у отплати обавеза према банци по основу кредита, али и свих других обавеза дужника према банци, а да дужници који имају више кредита, имају право на мораторијум у отплати рата за све кредите.

Уколико дужник након објављивања понуде настави да уредно измирује обавезе, то га не спречава да у току трајања ванредног стања примени мораторијум. Примера ради, ако дужник понуду за мораторијум у прописаном року није одбио, а отплатио је једну доспелу рату кредита, наредног месеца се и на тог дужника примењује мораторијум уколико не исплати рату.

Истиче се да банка током трајања ванредног стања које је уведено због пандемије не обрачунава затезну камату на доспело, а неизмирено потраживање.

Детаљније табеле како ће то изгледати у пракси погледајте на овом линку.

Како финансијски пребродити кризу изазвану короном?

Мораторијум на отплате кредита од три месеца помоћи ће грађанима и привреди, то је одлука Народне банке Србије и грађани практично не морају да раде ништа, осим да се, уколико желе да наставе са отплатом, јаве банци и информишу је о томе, каже Душан Узелац са портала Каматица у Новом дану Н1 телевизије.

Додаје да ће се онолико колико траје мораторијум продужити период отплате. "Дакле, неће морати после три месеца да плате ођедном тај износ, што је било често питање", каже Узелац и додаје да је ово период када морамо "преиспитати своје потребе".

СЗО саветује избегавање трансакција у готовини јер је готовина погодна за ширење вируса и бактерија и као таква заправо постаје савршен медиј за ширење вируса. Колико људи код нас користи бесконтактно плаћање?

"Па људи и јесу и нису послушали те савете. Имали смо редове пред банкоматима, људи су из страха подизали новац. Али, тешко је очекивати рационалан наступ када су овакве ствари у питању. Постоје препоруке о томе како да се понашамо и шта све може бити преносилац заразе. Новац може, те стога водите рачуна, углавном се препоручује бесконтакно плаћање", каже Узелац у Новом дану.

Говорећи о кредитима и мораторијуму који је прописала НБС, Узелац каже да је то одлука "НБС и ви практично не морате ништа да радите".

"НБС налаже банкама да стопирају било какава потраживања од грађана и то ће објавити на сајту и у року од 10 дана грађани, они који желе да наставе да плаћају, могу да се јаве својој банци. Они којима треба пауза од кредита, не морају ништа да раде", нагласио је Узелац.

Како каже, "то је 90 дана који не постоје".

"За то време ће се продужити рок отплате, било је питања да ли ће морати после да плате три рате ођедном, не, неће, али ће период исплате кредита бити продужен...камата ће тећи у току периода отплате", каже Узелац.

Све прописане мере, додаје, су у прилог томе да мање излази из куће, да се грађани не окупљају на шалтерима поште, банака.

Једно од питања које се у оваквој кризи поставља је - како прегурати месец, нарочито они који су у страху од отказа.

"Сада је период за најмању могућу потрошњу, и то је савет. Рационално сагледати сутуацију и не улазити у неке ствари које су мање потребно од неопходних. Практично, потрошња се свела на основно, на храну. Приватни сектор ће тек доћи на ред, они ће претрпети највеће притиске, мали су обими пословања, а запослени стоје на платном списку, тако да ту би требало сести и направити консензус, да сви пођеднако поднесемо последице ове кризе. Мора да се разуме и послодавац, да он може да исплати плату, сви смо у истом проблему, суштина је да без исхитрених потеза треба сачекати предлог владе", изјавио је гост Н1.

Узелац каже и да "ово сада није економски страшан моменат"."Мислим у овом тренутку, када је смањена потрошња, проблем је само прихода, како да се то дефинише. Моменат решавање овога ће бити неко стезање каиша. И треба искористити време да редефинишете шта вам је битно потрошачки, сада када седите сами са собом, поставите питање да ли су неке потрошачке навике смислене, да ли живот рецимо чини нови велики телевизор и слично", казе Узелац.

Уверен је да "свет неће бити исти после овога из неког другог разлога".

"Ми нисмо толико уроњени у тај капитализам, али то потрошачко друштво ће бити на удару. Ово је период за консолидацују, направити планове за будућност и то би требало искористити", нагласио је.

Треба избегавати панику и водити рачуна о лажним вестима, попут оних да ће горива нестати.

"До сада су се сви већ редефинисали, прошао је први талас страха. Мислим да су сви схватили да нико неће бити угрожен због недостатка хране, нико неће умрети од глади...Наша солидарност је на делу, ту је, сви су расположени од младих да помогну старијима, новац мислим ту није проблем, више је поблем логистика, ко ће то да уради. Цела активност се превалила на логистику и здравствени систем. И ту треба имати подршку", каже Узелац.

Хране неће нестати, наглашава.

"Ми смо земља која има храну, а с друге стране, имамо овакве показне вежбе мало-мало, отпорни смо на те ствари, умемо да умесимо хлеб, да се снађемо...Ја сам био у продавници, нисам видео да нешто фали, осим што се можда брзо узима с полица, па нестане на рафу", казао је.

На сајту ЕБРД-а стоји реченица да ће пандемија коронавируса имати негативне последице по привреду, али да се након укидања ванредног стања очекује њен снажан опоравак.

"Јесте, то се очекује и ја мислим да ће се та прогноза обистинити", у оптимистичном тону је закључио Душан Узелац, оснивач портала Каматица.

Извор: Дневник/Необилтен/Каматица