Овим прописом по први пут се успоставља трајан систем заштите дужника, у складу са новим Законом о заштити корисника финансијских услуга, који је на снази од 1. јула.

Циљ ових мера је да се проблеми у отплати кредита решавају превентивно, пре него што дугови прерасту у тужбе и извршења, као и да се спречи да грађани који се нађу у тешкој финансијској ситуацији остану без могућности да наставе редовну отплату.

Трајна заштита и разумне мере

Према новим правилима, банке су дужне да примене разумне мере када клијент запада у тешко имовинско стање или када наступе друге битне околности на које он не може да утиче. То значи да банке више не смеју да се строго држе уговора и игноришу реалне животне околности својих клијената, већ морају да им понуде решење које ће им омогућити наставак отплате под повољнијим условима.

Како је објаснила Јована Линдо, самостални стручни сарадник у Сектору за заштиту корисника финансијских услуга НБС, овом одлуком се обезбеђује регулаторни оквир који гарантује трајну заштиту корисника кредита, посебно оних који се нађу у неочекиваним и тешким животним ситуацијама.

Ко има право на олакшице

Олакшице могу да затраже сви грађани који се, не својом кривицом, нађу у ситуацији да не могу редовно да отплаћују рате.

Као основ за одобравање олакшица препознају се следеће околности:

губитак посла,

значајно смањење прихода,

тешка болест или повреда која умањује радну способност,

тешка болест или смрт супружника или детета,

развод брака у случајевима када су супружници били солидарни дужници или је један од њих јемац.

Ове околности су наведене само као пример – дакле, свака ситуација која доведе грађанина у тешко имовинско стање, а на коју он не може да утиче, може бити разлог за одобравање олакшице.

Посебна пажња посвећена је корисницима стамбених кредита који живе у непокретности обезбеђеној хипотеком. У одређеним околностима, банке ће имати обавезу да дозволе паузу у отплати кредита од најмање два месеца, под прописаним условима.

Врсте олакшица

Врсте олакшица које банке могу одобрити зависе од сваког појединачног случаја, а у правилу могу укључивати:

продужење рока отплате,

смањење каматне стопе,

одлагање плаћања или застој у отплати,

промену валуте обавезе,

делимичан опрост или отплату дела дуга,

промену врсте уговора,

консолидацију дуга или кредита,

привремено неотплаћивање кредита у одређеном периоду.

Ово су само примери мера које се могу применити — банке имају право да, у договору са клијентом, предложе и друге облике помоћи, уколико се процени да су адекватни конкретној ситуацији.

Како се олакшице остварују

Банке су у обавези да прате отплату сваког појединачног кредита и да контактирају клијента чим уоче ране знакове потешкоћа у отплати, те да га обавесте о могућностима за олакшице. Истовремено, корисник кредита може самостално поднети захтев за одобравање олакшице.

Захтев се може поднети:

лично у пословници банке,

путем електронске поште,

или преко интернет презентације банке.

У захтеву је потребно навести све релевантне околности и доставити доказе (нпр. потврду о отказу, лекарску документацију и слично). Банка мора да донесе одлуку у року од 30 дана од пријема захтева и да клијента писмено обавести о исходу.

Ако банка одбије захтев, клијент има право да у року од 10 дана поднесе приговор Комисији за олакшице у оквиру те банке, која затим мора донети одлуку у наредних 30 дана.

Уколико ни та одлука не буде задовољавајућа, клијент може поднети притужбу Народној банци Србије, која ће проверити да ли је банка поступила у складу са прописима.

Искуства грађана и превентивни приступ

Банке су већ почеле да шаљу обавештења клијентима о новим могућностима. Једна грађанка из Београда, клијент једне мање банке у аустријском власништву, испричала је да је добила мејл у ком стоји да су примећени „рани знаци отежане отплате кредита“, иако све обавезе редовно измирује.

Како јој је банка објаснила, реч је о обавези банака да све клијенте обавесте о новим мерама подршке – и то превентивно, како би знали да у случају губитка посла или других проблема могу да затраже помоћ, па чак и привремено замрзавање кредита или смањење камате.

Закључак

Овом одлуком Народна банка Србије успоставила је свеобухватан систем заштите дужника, који обавезује банке да делују превентивно, флексибилно и у интересу грађана.

Циљ мера није само краткорочно растерећење, већ дугорочна финансијска стабилност грађана и спречавање да појединачни финансијски проблеми прерасту у социјалне и економске кризе.

Извор: Кућа добрих вести