Главни циљ Стратегије је да се Србија позиционира као аутентична, одржива и препознатљива туристичка дестинација на међународном тржишту, уз даљи развој конкурентног и иновативног туристичког сектора.

Већи туристички промет, развој туризма који траје целе године, већа међународна видљивост Србије, ефикаснији дестинацијски менаџмент, развој кадрова, само су неки од циљева Стратегије.

Посебан фокус стављен је на повезивање културних, историјских и природних вредности Србије са дигиталним иновацијама, те на стварање „паметног туризма“ који подразумева примену савремених технологија и одрживи развој.

У Стратегији је неколико предлога - могућности да се приоритетни туристички производи унапреде применом паметног туризма.

Тако се за кратке градске одморе (city break) предлаже увођење дигиталне туристичке картице са интегрисаним системом наплате, мобилне апликације за обилазак града, интерактивне мапе са препорукама, AR водича за културне знаменитости и AI-вођења туре.

Туризам догађаја (фестивали, културне, спортске и привредне манифестације) могу унапредити онлајн платформа за резервацију и персонализацију доживљаја и RFID/наруквице за бесконтактно плаћање, као и праћење тока посетилаца у реалном времену ради боље организације.

Пословни туризам (MICE) могу унапредити платформе за организацију хибридних и виртуелних догађаја, паметне конгресне сале са интерактивним екранима и бежичним везама, аналитика учесника и персонализовани програми, бесконтактне регистрације и навигација кроз догађај.

_Илустрација (Фото: Rocksweeper/shutterstock.com)_

За планински туризам Стратегија предлаже сензоре за мониторинг стазе и временске услове, мобилне апликације за планинарске руте са GPS праћењем, дигиталне информације о биодиверзитету и едукативне AR туре, као и системе за управљање гужвом и заштиту природних ресурса.

Здравствени туризам (бањски, медицински, wellness) могле би да обогате и модернизују дигиталне платформе за персонализоване wellness програме, као и интеграција сензорних технологија за праћење здравствених параметара.

Културни туризам би унапредили визиторски центри, археолошки локалитети, имерзивне туре кроз музеје и непокретна културна добра, интерактивни водичи на више језика, систем за праћење посетилаца ради заштите објеката.

Ено-гастрономском туризму користиле би платформе за повезивање локалних произвођача и посетилаца, а руралном туризму Е-пијаца за куповину локалних производа и дигитални системи за заједничко управљање ресурсима села.

Што се тиче специјалних интересовања (активни одмор – хајкинг, бициклизам, лов, риболов, посматрање птица, адреналински спортови, глампинг и сл.) она би могла да се унапреде увођењем дигиталне стазе и руте са GPS-ом и упозорењима, сензора за безбедност на екстремним турама и апликација за дељење резултата и искустава.

Добар „алат“ су и виртуелни водичи и AR интерпретација природе, платформе за резервације и оцењивање услуга.

Транзитни туризам би унапредили дигитални информативни системи на ауто-путевима и у чвориштима са персонализованим препорукама, системи за праћење путовања и управљање саобраћајем, а еко-туризам и геотуризам сателитске технологије за праћење утицаја посетилаца на екосистеме и едукативне апликације које подстичу одговорно понашање.

У Стратегији је наведено да је 2024. године Србија забележила 4,4 милиона туристичких долазака (рекорд), 12,7 милиона ноћења и девизни прилив од 2,8 млрд EUR.

Такође овим актом је предвиђено да до 2030. године број туристичких долазака достигне између 5,6 и 6,4 милиона, а број ноћења између 16,1 и 18,5 милиона, уз допринос који се очекује од одржавања Специјализоване изложбе Експо 2027.

Стратегијом ће бити подржани развој приоритетних туристичких дестинација и производа, унапређење инфраструктуре, заштита природног и културног наслеђа, као и даљи развој здравственог, сеоског, планинског, културног и еко-туризма.

Скоро четвртина свих планираних улагања (46 инвестиција или 23%) усмерена је на културно наслеђе - конзервацију и обнову тврђава, музеја, галерија, археолошких локалитета и споменичког наслеђа.

Следе спортско-рекреативни садржаји (43 инвестиције, 21%), унапређење туристичке и саобраћајне инфраструктуре (38 инвестиција, 19%), развој смештајних капацитета (10 инвестиција, 5%) и бањски туризам (8 инвестиција, 4%). Остали садржаји покривају 57 инвестиција или 28%.

Стратегија ће бити реализована кроз два акциона плана - за период 2026–2027. и 2028–2030. године, а први акциони план биће донет у року од 90 дана од усвајања Стратегије.

Више информација погледајте ОВДЕ.

Извор: Е-Капија