"Збирка „Бомбе и бидермајер“, писана јако финим, углађеним, прецизним, врло чистим стандардним језиком, сврстава Негославу Станојевић неким причама као ножем одсеченим, у врло озбиљну књижевност која има упориште у класичном реализму", истакла је мр Александра Николић-Матић, професорка српског језика и књижевности, писац и блогерка - Истина је да ове приче са елементима заиста застрашујућег обрта које само живот може да исприча, често улећу у један неореалистички, скоро експресионистички манир. Међутим, та основа је један реализам у којем постоји нека мала магија која ће вас изненадити. С друге стране су преплетаји прича, доста комплексни, иза којих стоје, како ауторка сама каже, мали човек и трагичне људске судбине које нас остављају без даха. А ту је и јако занимљива насловна прича, „Бомбе и бидермајер“ која је ангажована у политичком смислу озбиљног родољубља, везана за последње бомбардовање наше земље.“

Оливера Ристић, песник, аналитичар медијских објава, говорећи о збирци „Бомбе и бидермајер“, нагласила је чињеницу да је Негослава Станојевић ову збирку назвала литерарно-документарним штивом, не бежећи од новинара у себи у настојању да саопшти и сачува као трајни документ истину о недавним догађајима који су означили још једно страдање нашег народа и наше земље захваљујући НАТО бомбардовању.

„Мислим да овом, на стандардном говору, и претходним књигама писаним на дијалекту, Негослава Станојевић својим личним печатом успева да помири заговорнике једне или друге опције, указујући нам на све богатство наших говора. Што је посебно значајно у овом глобализму, у којем не само да су нас свели на број, него нас више и не броје. Као што не броје ни све оне, годинама невино страдале људе, од последица бомбардовања наше земље“ - подвукла је Оливера Ристић.

Неподељено мишљење присутних је да би, како зарад сећања на жртве, тако и у циљу очувања нашег идентитета, оваква штива требало уврстити у школски програм, уместо упитне литературе чији смисао не разумеју ни деца ни родитељи.

Извор: Кућа добрих вести