Теслианум
Кућа добрих вести
Научна редакција „Теслианум“
Уредник: Жељко Сарић
Ако имамо било чега у овој земљи у изобиљу, то су првенствено научни таленти. Славу наше науке пронео је пре сто година ненадмашни геније Никола Тесла, а за њим су уследили и многи наши чувени научници: Михаило Пупин, Милева Марић Ајнштејн, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јосиф Панчић и многи други. Стога можемо са правом да очекујемо много добрих вести на пољу науке.
Наш превасходни циљ је афирмација младих научника, ђака и студената као и уопште српске науке у свету. Такође ћемо радити на презентацији мало познатих радова нашег генија Николе Тесле јер за то постоји велики интерес у свету. Пратићемо и најновија научна достигнућа и текуће научне трендове у свету.
Наша сарадња биће и у области иновација и проналазаштва. Пратићемо активности разних савеза проналазача у земљи и иностранству као и Завода за интелектуалну својину у области заштите ауторских права и могућности заштите истих у иностранству.
Зашто "Теслианум"?
Никола Тесла је на планетарном нивоу симбол науке. Стога, с обзиром да је Србин по пореклу имамо ту привилегију да се дичимо нашим земљаком дајући његово име нашој научној рубрици.
Нова анализа података са свемирског телескопа Хабл показује да Андромеда, најближа велика галаксија Млечном путу, постепено успорава стварање нових звезда.
Опсерваторија Рубин у Чилеу започела је десетогодишњу мисију израде прве видео-мапе свемира у високој резолуцији, а у једном од највећих астрономских пројеката данашњице учествују и научници из Србије.
Ових дана навршава се 170 година од рођења Николе Тесле, једног од највећих умова у историји науке и проналазаштва. Рођен 10. јула 1856. године у Смиљану, Тесла је својим генијалним идејама, визијом и открићима поставио темеље савремене електротехнике и технологије, а његов рад заувек је променио начин на који свет производи, преноси и користи електричну енергију.
Првог дана манифестације, у петак, 3. јула, отворена је изложба књига о Николи Тесли у Градској библиотеци.
У јеку интензивне трке за технолошку надмоћ између две суперсиле, Кина је заузела прво место на листи најмоћнијих суперкомпјутера на свету, претекавши Сједињене Америчке Државе први пут од 2017. године моделом који покрећу домаћи чипови.
Тина Селиг је извршна директорка програма Knight-Hennessy Scholars на Универзитету Стенфорд, где готово тридесет година подучава студенте лидерству, иновацијама и предузетништву.
Финска научница Сара Викстрем, која истражује у Минстеру и Хелсинкију, добитница је Керберове награде за европску науку за 2026. годину, једног од најпрестижнијих европских научних признања.
Дванаести Форум социјалних иновација недавно је окупио стручњаке са Западног Балкана и из Европске уније са циљем да размотре могућности импакт инвестирања, препреке за развој социјалних предузећа, задруга и предузећа са друштвеним утицајем, као и трансформативну улогу одрживости у пословању у региону.
Четврти и до сада највећи Научни пикник, који је под слоганом „Мисли зелено“ одржан у организацији Фестивала науке, свечано је отворен у Арборетуму Шумарског факултета – најлепшој зеленој оази у Београду. Током дводневне манифестације посетиоци су имали прилику да уживају у атрактивном програму намењеном свим генерацијама.
Једна од најпрепознатљивијих манифестација у области популаризације науке у Србији, Мај месец математике (М3), која се ове године одржава по 15. пут, а под слоганом „Између нуле и јединице“, отворена је јуче у Француском институту у Београду.
