Наука у Србији све чешће излази из лабораторија и улази у бизнис, јер истраживачи желе да њихови резултати постану производи који решавају конкретне проблеме. Ипак, иако интересовање расте, спин-оф компаније су и даље реткост. У поређењу са Европском унијом, Србија у овом сегменту и даље заостаје.
Како премостити јаз између науке и тржишта била је централна тема панела о спин-оф и спин-аут компанијама.
Разлика између ова два модела је у томе што спин-оф фирме настају из постојећих компанија, док спин-аут компаније проистичу из универзитета или истраживачких института, засноване на новим технологијама и иновацијама. Панел је организован у оквиру пројекта Empower Innovation компаније Philip Morris International који спроводи NALED. На једном месту окупили су се истраживачи, представници академске заједнице, стартапи и актери из јавног и приватног сектора, са циљем да поделе искуства и конкретна решења за развој иновација.
Само 8,3% стартапа у Србији развило је своје иновације у сарадњи са научним институцијама – каже Јелена Бојовић, програмска директорка у НАЛЕД-у и објашњава: Да би се тај проценат повећао, пројекат Empower Innovation организовао је неколико научних сајмова на којима је спајао иноваторе и компаније. Тимовима се додатно пружају сертификоване онлајн обуке, менторска подршка за усавршавање презентација и анализа политика које подстичу развој иновација.
Да иновациони екосистем добија на снази потврђују и конкретни резултати овог пројекта. Идентификовали смо више од 40 иновативних решења, а прве сарадње између науке и привреде већ су заживеле. То нису више идеје – то су конкретне везе између лабораторије и тржишта - истиче Тамара Станковић из компаније Philip Morris International.
У тренутку када део ИТ сектора бележи отпуштања, иновационе компаније иду у супротном смеру - запошљавају.
Код нас се отварају нова радна места због ЕУ пројеката на којима радимо. То је огромна прилика за младе, студенти могу одмах да раде на реалним решењима - каже Горан Стојановић са Факултета техничких наука у Новом Саду, оснивач компаније Strentex. Он наглашава и један од кључних изазова: "Истраживачима није лако да своје знање претворе у тржишну вредност. Ни мени није било, не знам да наплатим кола, а камоли услугу. Зато је мој савет: наплатите знање".
Пут од научне идеје до компаније ретко је линеаран, објашњава Наташа Голић, оснивачица компаније DiaSolution, са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и додаје: "Кроз StarTech пројекат развили смо шест производа, али због техничких разлога Институт није могао бити власник, па смо морали основати нову фирму. Институт није сувласник те фирме, али смо повезани лиценцним уговорима, па се део прихода враћа назад институту".
За успешан излазак на тржиште кључна су и међународна партнерства. Схватили смо да морамо додатно да унапредимо производ, па смо се повезали са институтом из Француске. Такве сарадње су често пресудне за комерцијализацију - истиче Дејан Лазић са Биолошког факултета у Београду, оснивач компаније BioCombat.
Брзина и флексибилност издвајају спин-оф компаније у односу на традиционалне моделе. Компанија је попут глисера – брза је и окретна, али мора да буде спремна на изазове. Иновацију треба претворити у производ, а тржиште не прашта спорост - каже Бобан Стојановић са Природно-математичког факултета у Крагујевцу, оснивач компаније Vodena, додајући да сарадња са факултетима додатно убрзава развој.
Порука са панела је јасна: Србија има знање, идеје и људе који могу да их спроведу у дело. Оно што још недостаје јесу системска подршка и јаснији оквир за развој спин-оф компанија. Ипак, први резултати показују да се јаз између науке и привреде – све брже затвара.
Извор: Кућа добрих вести
