Кућа Добрих Вести

Login

После Тесле, фудбалска лопта

Оцените овај чланак
(3 гласова)

gravitaciona-lampaЛондон/Њујорк - За милијарду и по људи који живе у сиромашним земљама струја је нешто о чему могу само да сањају. Становници у тим земљама за осветљење, углавном, користе петролејске лампе, чија је употреба штетна за животну средину. Петролејке годишње произведу 244 милиона тона угљен-диоксида опасног за људе, а дим који настаје сагоревањем може да изазове рак плућа и инфекцију очију. Нису ретке ни опекотине и пожари.

  

 

Лампа на гравитацију и лопта која производи струју 

 

 

Алтернативно решење представља соларна енергија, али и њено коришћење има недостатке. Да би се сунчева енергија користила и када падне мрак потребно ју је складиштити у батеријама, које су прилично скупе. Уз то, потребно их је мењати сваких неколико година, што осим трошка, представља и еколошки проблем.

Због тога ,,на сцену" ступају практична, помало чудна решења, као што су лампа, која ради на принципу гравитације, и фудбалска лопта која производи струју док је шутирате.

После четири године усавршавања лампу која светли захваљујући дејству силе гравитације створили су лондонски дизајнери Мартин Ридифорд (Riddiford) и Џим Ривс (Jim Reeves). Њихов мотив је био да се искористи извор енергије који је бесплатан и свима доступан, а то је гравитација. Тако је настала GravityLight.

 

Да би лампа почела да светли довољно је да повучете конопац који је на једном крају причвршћен за њу, док је на другом делу привезана врећа са десетак килограма терета. За спуштање вреће са теретом  потребно је око три секунде, што обезбеђује осветљење у трајању од око пола сата.

Овакво објашњење, начин на који невероватни изум функционише, дао је амерички интернет магазин smartplanet.com.

Пошто за ову лампу нису потребне батерије, ни гориво, то значи да нису опасне по животну средину и да, осим куповине лампе, не постоје додатни трошкови. Она је већ сада релативно јефтина – кошта око десет долара, а њени творци се надају да ће када почне масовна производња цена пасти испод пет долара.

Првих 1.000 „гравитационих лампи“ бесплатно ће бити подељено сиромашнима у Африци и Индији. Тако ће се проверити како у пракси функционишу нови уређаји. Уз то, ако је потребно, пре него што почне масовна производња, лампте би се на тај начин додатно  усавршиле.

 

Фудбалска лопта као извор струје

 

Друга група младих људи покушала је да понуди алтернативу петролејкама. Њихов изум је фудбалска лопта која производи струју, коју су назвали SOCCKET.

Споља гледано лопта која се ни по чему не разликује од обичних фудбалских лопти и може да се користи на исти начин. Разлика је у томе што се у њеној унутрашњости налази механизам који претвара кинетичку енергију насталу котрљањем лопте у електричну енергију, која се складишти у једноставној батерији, да би се касније искористила за напајање ЛЕД сијалице.

Деца у сиромашним земљама, која живе без струје, могу да уживају у својој омиљеној игри и да затим на лопту којом су се играла прикључе сијалицу да би могла да читају, ураде домаћи задатак и осветле своје домове. Један минут шутирања тог преносног генератора је довољан за пет-шест минута светла.

Ову необичну лопту производи њујоршка фирма „Анчартид плеј“ (Uncharted Play), која је основана у мају 2011. године, а развила се из заједничког пројекта који су четири студенткиње са Харварда урадиле 2008. године. Задатак који су добиле је био да пронађу проблем из стварног живота и да га реше. Њих четири су изабрале проблем недостатка електричне енергије са којим се суочавају земље у развоју.

SOCCKET се, према писању америчког сајта latitudenews.com, за сада користи у десет држава Латинске Америке и западне Африке, а процењује се да је до сада произведено око 15.000 таквих лопти. Тренутно се ради на моделу са УСБ портом, који би омогућио пуњење мобилних телефона.

Креаторке ове „електричне лопте“ посматрају, међутим, ствари из нешто шире перспективе. Оне,  наиме, свој изум доживљавају као својеврсно наставно средство, које може да подстакне децу да употребе своју креативност у решавању проблема у личном животу и животу ширих заједница.

                                                                                                                                                        Извор: Кућа добрих вести/Smart planet


Последњи пут измењено субота, 19 јануар 2013 17:29
Мирјана Јовановић

Рођена 1973. године у Београду. Дипломирани професор шпанског језика. Више од десет година радила као преводилац у Новинској агенцији Танјуг. Осим шпанског, служи се енглеским и руским језиком.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија