Ова изложба, постављена у Галерији у Кнез Михајловој улици, представља грађанима значај науке, истраживања ЦЕРН-а, као и откриће једне нове честице, за коју научници окупљени око овог пројекта, сматрају да представља Хигсов бозон, илити Божју честицу, заслужну за стварање целокупног свемира. То ће, међутим, бити потврђено или демантовано, тек почетком идуће године, када све анализе буду завршене и прецизирано о којој се честици заиста ради, указују научници.
Центар за промоцију науке доводи “свет” у Србију
“Дане будућности је уз, наступе Асимо робота, као и других хуманоида, представљених у Кнез Михаиловој улици у Београду, посетило око 150.000 људи, што је превазишло свака очекивања Центра за промоцију науке.
Изложба о ЦЕРН-у је отворена четири дана касније, а иако је планирана месецима уназад, успех роботике нас је само осоколио да наставимо даље”, изјавио је за “Кућу добрих вести” Слободан Бубњевић, уредник комуникација Центра за промоцију науке.
Он указује да су посетиоци показали велико интересовање -када је у питању наука, која им се у оквиру ових изложби представљала на занимљив и њима разумљив начин.
У Центру за промоцију науке сигурни су да ће овакве манифестације ускоро постати традиција, јер је доста људи показало интересовање са различите научне области.
https://www.dobrevesti.rs/%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/item/1166-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0#sigProGalleria6dbc926d11
Србија у корак са светском науком
“ Морам признати да је Србија мало каснила са сличним манифестацијама у односу на свет, где је све почело још током деведесетих година 20. века са правом 'експлозијом' изградње музеја науке и центара за њено промовисање. Но, након првог београдског Фестивала науке, пре пет година, показало се да у Србији постоји не само велико интересовање грађана, него и реална способност научника и промотера науке да праве овакве манифестације, истиче Бубњевић.
Он подсећа да се убрзо, након првог фестивала науке, развила читава мрежа малих локалних фестивала, што је заинтригирало државу да пружи помоћ и оснује Центар који би цео процес промовисања науке оснажио и учинио га одрживим.
Србија има шта да понуди светској науци
“Путем Центра пружамо подршку невладином сектору, научној заједници, школама и медијима и можемо рећи да Србија итекако има шта да понуди у области науке. Иако, за сада, немамо довољно финансијског и техничког капацитета да у скоријој будућности имамо бар једног, или знатнији број Нобеловаца, уопште није искључено да један од наших извозних "производа" буде управо наука која је спакована на популаран начин”, предочио је Бубњевић.
О томе сведоче бројне, крајње позитивне реакције - како европских мрежа, у које је Центар учлањен, тако и научника који гостују у Србији и који готово не могу да верују шта се у овој области догађа у нашој земљи, додао је он.
Нико у свету не напредује у математици као Србија
Колико је наука развијена и колико стручњака има Србија показују бројне изјаве попут оне председника Немачког друштва математичара - др Гинтера Циглера који је током манифестације “Мај месец математике”, рекао да "ниједна земља у овоме не постиже такав напредак у овом тренутку и да ће нам многи позавидети". Њему се у позитивним оценама придружио и директор ЦЕРН-а, Ролф - Дитер Хојер који је са неверицом посматрао број посетилаца и медија који су дошли на отварање изложбе, рекавши да је одушевљен и да тако нешто, ипак, није очекивао.
https://www.dobrevesti.rs/%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/item/1166-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0#sigProGalleriac4e12a5518
Рецепт за развој и популаризацију науке
Рецепт који Центар за промоцију науке примењује - када је у питању организација научних манифестација, подразумева три ствари - сарадњу са научном заједницом, рад са школама, како би се у оквиру изложбе организовале радионице које имају едукативну страну, као и рад са медијима, указује Бубњевић.
“Свесни смо тешког положаја медија и новинара, који првенствено извештавају о науци, тако да се трудимо да им пружимо сву подршку како би се са научним темама изборили и представили их на интересантан начин.
Слободан за наш портал “Кућа добрих вести” каже да је веома битно да се међу становништвом повећа научна писменост, што је управо могуће оваквим манифестацијама, радионицама за децу и трибинама.
Присетимо се науке
“Свака научна изложба је уједно и интерактивна, јер једино на тај начин можемо показати људима шта је заправо наука и како она функционише. Наши посетиоци, поготову они најмлађи, у оквиру ЦЕРН изложбе могу сазнати корисне информације о физици и о њеној вези са свакодневним појавама. Ово је, у суштини, знање које је пропуштено, или заборављено у школама, тако да су ове изложбе добар повод и прилика да се присетимо науке”, прича нам Слободан.
Изложба „Церн у Србији“ трајаће до 7. новембра, а реализована је заједно са Комисијом за сарадњу са ЦЕРН-ом, Физичким факултетом и Институтом за физику. Покровитељ манифестације је Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Извор: Кућа добрих вести


