„Када након три недеље сумирамо утиске, могу само да кажем да је манифестација превазишла моја очекивања. Саму презентацију АСИМО робота видело је више од 10.000 људи, што је заиста пуно. Иако су то било претежно деца, али нека се свако стото дете заинтересује за роботику и науку, имаћемо 100 нових инжењера. Оваква промоција технике код будућих студената се ретко дешава и мислим да је било успешно. Био сам скептичан када су била у питању предавања и трибине, али је одзив био велики и сале су биле увек пуне, што значи да је ова тема занимљива, не само нашим студентима, већ и грађанима. Стална поставка у Кнез Михајловој улици омогућила је нашој широј јавности да се коначно упозна са једним видом технологије, добије неопходне информације, види примере роботике уживо и проба како они функционишу“.

Где видите роботику данас у Србији?

"Роботика је јако компликована технологија. Када погледате АСИМА он вам делује као велика дечија играчка. да би се тако нешто направило било је, међутим, потребно искористити најновија научна достигнућа из гомиле различитих дицсиплина - машинства, механике, физике, електротехнике, електронике. Тако нешто тешко да мања земља може да поднесе. Хонда је фирма која је јача од неколико земаља заједно, па је могла да изгура тај пројекат,. Нажалост, мале земље, попут Србије немају довољно могућности да се баве тиме, једино преостаје да се укључују у мултинационалне пројекте. У последње време чак и Европа инстистира на томе да се праве интернационалне екипе, да се удруже паре и памет. Србија може заједно са другим земљама да конкуришемо за пројекте у облику конзорцијума, где смо ми битни партнери. То је једини начин да у области роботике покажемо шта знамо, истакнемо наше стручњаке, и са пристојним финансирањем радимо на озбиљним пројектима".

Да ли држава има „слуха“ за роботику?

"Када срачунамо број области за које држава издваја новац, можемо рећи да за науку издваја онолико колико може. Оно што би држава могла да уради за науку, јесте да буде селективнија и постави строже критеријуме када су у питању пројекти. Уместо да финансира више пројеката, држава може да постави строже критеријујме и тако више новца даје за мањи број пројеката".

Да ли би манифестација Дани роботике могла да постане традиција ?

"Не можете овакву манифестацију поновити сваке године. У организацију је уложено доста труда и времена, али и доста новца. Роботика је сама по себи занимљива област науке, јер су роботи занимљивији од осталих уређаја, али би можда следећи пут било боље да се представе неке друге научне области и да се и са њима упозна шира јавност".

Колико смо далеко од вештачког човека?

"Нико више се не усуђује да прави предвиђања. Неки од најугледнијих научника са престижних универзитета писали су књиге на ту тему, правећи предвиђана и сви до једног су оманули. Пракса је закаснила испред свих предвиђања, ствари су много теже него што су људима изгледале и то не иде оном брзином којом би се желело, тако да се за сада не усуђујем да дајем било какве процене".

Извор: Кућа добрих вести