Проналажење новог посла увек је изазовно, стога не чуди што многи људи претражују интернет тражећи савете и трикове.

Центар за дигиталну трансформацију Привредне коморе Србије позвао је хотеле, ресторане, бањске и апартманске комплеке да конкуришу за субвенционисани Програм подршке AI трансформацији туристичког сектора Србије – Клуб 50 и искористе прилику да унапреде пословање, успоставе капацитете за руковођење вештачком интелигенцијом и уведу AI решења у своје пословне процесе.

Рад у сектору за људске ресурсе и регрутацију дуги низ година показао је једну ствар: већина кандидата не гледа описе за посао на исти начин као регрутери.

Поводом посете делегације из кинеске провинције Ђијангсу, Управа за трговину провинције Ђијангсу, уз подршку Привредне коморе Србије, организује Економско-трговинску конференцију Србија - Кина (Ђијангсу) као и пословне сусрете са привредницима из НР Кине, провинције Ђијангсу.

Како ваша циљна публика доноси одлуку шта ће лајковати или поделити на друштвеним мрежама, на шта ће кликнути, и чиме се води приликом одлучивања шта ће купити? У добијању одговора на ова питања од велике помоћи је разумевање основа бихевиоралне психологије која нам, кроз следећих неколико експеримената, открива како можете унапредити свој приступ онлајн свету.

Не треба ти десет година искуства да би био запошљив. Треба ти јасноћа, присутност и спремност да одеш корак даље од других.

У времену када се тржиште рада убрзано мења, а млади људи све раније размишљају о својој будућности, практично радно искуство постаје кључна предност.

Могућности за зараду путем интернета како у свету, тако и у Србији су бројне и разноврсне. Било да желите додатни приход или планирате да радите од куће, интернет пружа платформу за остварење тих циљева.

Тржиште рада је у претходној години истицало неколико кључних области које су традиционално у врху по броју огласа. Према подацима сајта Послови Инфостуд ту су се нашли трговина или продаја, производња, услужни сектор и занати, угоститељство и наравно ИТ сектор.

Сведоци смо да последњих година дефицит радне снаге највише погађа занатски сектор и да послодавци муку муче да пронађу фризере, зидаре, лимаре, пекаре, водоинсталатере, куваре.

Душан Узелац, финансијски аналитичар и уредник портала Каматица сматра да за то постоје два разлога. Први је да младима који почињу да траже посао није интересантно да буду конобари и керамичари, односно не употпуњује им слику о животу који они замишљају, а други су миграције радне снаге:

Наше тржиште рада није довољно вредновало занатлије и они су отишли у земље Западне Европе. Плате тамо јесу више, али се више и потроши. Процентуално је све то приближно као и овде ако се у обзир узму трошкови живота, али је зато уважавање радника на знатно вишем нивоу. Зато људи одлазе, а ми смо сада суочени да увозимо раднике са Далеког истока.

Млади људи у Србији, сматра он, имају лепу поставку живота и не мире се са моделом старијих генерација које сматрају да се обавезно иде на посао од девет до пет. Узелац објашњава да данас сви имају све и све им је доступно:

Млади боље разумеју да је потребно минимално радити, док је досадашњи систем био успостављен на другачијим основама. Сваки степен образовања гарановао је већу плату, а одређен број година стажа и више дана годишњег одмора. Данас све функционише другачије. Послодавац понуди 50.000 ако хоћеш хоћеш, ако не има ко ће. Газде запошљавају оне који доносе највиши профит, а по правилу ти људи који су најмање плаћени. За то постоји контралек, тражите већу плату.

То, сматра он, не мора да буде окршај и да почиње реченицом: "Ја захтевам", већ да буде отворени дијалог. Ми, на жалост, нисмо научени да продајемо, чак ни своје знање и вештине, али зато младе генерације јесу.

Пошто развој друштва не можемо да ограничимо, онда ћемо морати своје способности да монетизујемо у постојећем систему. У тој причи су најоштјећенији они који су ограничени системом попут учитељице, па за њих тржиште не постоји. Млади то врло добро знају и зато бирају послове.

Погрешан је приступ да пођу од плате у избору професије. Тачно се данас препознају програмери који раде само због плате, они је и зарађују, али је то скупо плаћено, није им лако да науче нове технологије, нервозни су. Њихове каријере су сличне са каријерама професионалних спортиста, на почетку одлично зарађују, под притиском некад не савладају игрицу управљања финансијама и баш због тога ће им бити теже у остатку радног века.

Статистика показује да су у претходном периоду у Србији највише зарађивали лимари, а високо се котирају возачи, па чак и телефонски оператори.

   Ствар је јасна, док не будемо направили роботе који ће радити као лимари, они ће бити све плаћенији. Када компаније израчунају колико су потрошили за раднике на таквим позицијама, они траже начин уштеде. Робот је идеалан не само што не тражи плату, већ му не треба пауза, не организује штрајк, не иде на боловање и годишњи одмор – закључује Узелац.

Извор: Е капија/Кућа добрих вести

У жељи да стану на пут масовној употреби једнократних пластичних кеса, Светлана и Миња Петровић започели су свој пословни подухват прављења вишенаменских цегера.