Иако ниједна земља није достигла циљну вредност индекса од 100, охрабрује чињеница да је у односу на претходну годину у већини држава забележен напредак. Србија и Црна Гора издвајају се као земље са нешто повољнијим условима за младе у односу на остатак региона.

Економија: највећи напредак, али не и крај проблема

Економска партиципација младих бележи најконкретније помаке.

Вредности индекса у овој области крећу се од 64,8 на Косову до 79,4 у Црној Гори, што показује стабилан раст у односу на претходне године.

Смањује се и незапосленост младих, али она је и даље висока – између 20% и 23% у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Македонији.

Један од највећих изазова остаје такозвана НЕЕТ популација (млади који нису ни запослени, ни у образовању, ни на обуци): у већем делу региона готово свака четврта млада особа припада овој групи

на Косову тај удео достиже чак 35%

Позитиван сигнал је раст учешћа младих на тржишту рада:

од око 34% на Косову

до чак 59% у Црној Гори

Ипак, родни јаз остаје изражен – младе жене су значајно чешће економски неактивне, а разлика у појединим земљама достиже и 20 процентних поена.

Образовање: добри резултати, али неравномерни

У области образовања, више земаља региона, укључујући Србију, већ је достигло европски циљ да мање од 9% младих рано напушта школовање.

С друге стране стопе завршетка високог образовања и даље су ниске у односу на ЕУ у Србији је забележен значајан родни јаз – младе жене уписују студије чак 25 процентних поена више него мушкарци

Ово указује на потребу да се више младих мушкараца подстакне да наставе образовање.

Друштвени положај: ризици и даље високи

Иако постоје помаци у прикупљању података и развоју система подршке, изазови су и даље значајни:

свака пета млада особа у региону је у ризику од сиромаштва

млади чине између 11% и скоро 30% корисника социјалне помоћи, у зависности од земље

Посебно забрињава податак да:

око 25% затворске популације чине млади до 30 година, углавном мушкарци

Истовремено, учешће младих у неформалном образовању остаје ниско и испод европског просека.

Политика: најслабија карика

Највећи јаз и даље постоји у политичкој партиципацији.

Конкретни подаци показују:

- млади до 30 година чине свега 0–4% посланика у парламентима региона

ни у једној земљи нема министара млађих од 30 година

- вредности индекса политичке партиципације крећу се од 28 до 50, што је најниже од све три области.

- Ипак, постојање омладинских савета и структура у већини земаља представља основу за будући напредак, посебно ако се додатно ојача њихова улога на локалном нивоу.

Полако, али сигурно – кораци напред

Иако извештај јасно указује на бројне изазове, он истовремено доноси и важну поруку: напредак је могућ и већ је видљив.

Закључак извештаја је јасан – напредак постоји и видљив је, али је потребно наставити са системским улагањем у младе.

То подразумева боље прикупљање података, јачање институција, доступније програме подршке и, пре свега, више простора да млади активно учествују у обликовању друштва.

Упркос изазовима, једна ствар је сигурна: млади у региону имају потенцијал, енергију и жељу да буду носиоци позитивних промена – а на друштву је да им у томе отвори врата.

Бољи резултати на тржишту рада, стабилизација образовних показатеља и све већа пажња усмерена на потребе младих показују да регион има потенцијал да створи подстицајније окружење.

Кључ даљег напретка лежи у:

јачању институција

бољем коришћењу података

и већем укључивању младих у доношење одлука

Јер, како показује овај извештај – млади нису само тема политика, већ њихов најважнији ресурс.

Резултати овогодишњег извештаја биће детаљније представљени јавности на догађају посвећеном положају младих и њиховом учешћу у друштву.

Промоција годишњег издања регионалног Индекса партиципације младих, под називом „Младе жене на тржишту рада – изазови, могућности и перспективе“, биће одржана 26. марта 2026. године у Европској кући (Змај Јовина 8) у Београду.

Овај догађај окупиће представнике институција, организација цивилног друштва и саме младе, са циљем да се отвори дијалог о кључним изазовима, али и приликама за унапређење положаја младих – посебно младих жена на тржишту рада.

Извор: Кућа добрих вести