Љубивоје Ршумовић и Мирјана Булатовић говориће своје стихове, а овај празник поезије ће руским романсама зачинити Елена Станисављевић.

Љубивоје Ршумовић објавио је деведесет две књиге, углавном за децу. Најпознатији су му наслови: Ма шта ми рече, Причанка, Певанка, Још нам само але фале, Вести из несвести, Невидљива птица, Домовина се брани лепотом, Сјај на прагу, Рошави анђео, Зов тетреба, Успон вртовима, Песме уличарке, Северозападни крокодил, Пошто продаш то што мислиш, Опасан сведок, Не вуците ме за језик, Гујина стена, Буквар дечјих права, Три чвора на трепавици, Поверење у сунце, Тајна ледене пећине, Бели пакети, Сунчање на месечини, Ујдурме и зврчке из античке Грчке, Заувари, Планирање прошлости, Земља хода небом, Видовите приче, Вид из Таламбаса...

Добио је и три запажене међународне награде: „Пуља“ у Барију, за целокупно стваралаштво за децу, награду Унеска за Буквар дечјих права, на светском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију, и награду „Табернакул“ за поезију у Скопљу.
Мирјана Булатовић из Београда, рођена је 19. јуна 1958. године у Ловћенцу (Војводина). Завршила је гимназију у Србобрану и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду.

Објавила је више од двадесет књига поезије и прозе.

Песме Мирјане Булатовић објављене су у многим антологијама. У уводу антологије "Када будемо трава" (1998), Владимир Јагличић истиче: "У савременој српској поезији, после смрти Десанке Максимовић, међу женама предњачи Мирјана Булатовић. Њена, мушки отворена поезија, каткад има лепоту призваног анђела".

Др Андреј Базилевски, из Института за светску књижевност Руске академије наука и уметности, уврстио је шездесет песама Мирјане Булатовић у своју тротомну "Антологију српског песништва", која обухвата 75 песника, од Лазе Костића до Мирјане Булатовић.

Извор: Кућа добрих вести