У препуној свечаној сали Ваљевске гимназије, у петак 10.марта одржано је вече италијанске културе и промоција књиге Напуљски дипломата Марија Лигуорија. Писац и светски путник Марио Лигуори, аутор бестселера “Прва љубав, прави је представник италијанске и српске културе. Рођен је у италијанском граду Сарно код Напуља, професор је италијанског језика на Филозофском факултету и Академији уметности у Новом Саду. Познат је по својим књижевним делима које пише на беспрекорном српском језику, за којег наши књижевни критичари тврде да са њим коначно добијамо свог Џозефа Конрада.

У организацији удружења Културни круг и моје маленкости, у предивној атмосфери љубитељи добре књиге имали су прилику да упознају интересантног саговорника. Марија Лигуорија случајност је довела у Србију, из античке радозналости својствене његовим земљацима, почео је врло предано и са љубављу да учи српски језик а данас је један од најпродаванијих писаца у Србији.

На почетку програма, публици су приказане две занимљиве презентације о природним лепотама чудесне Кампаније и фасцинантног Напуља, које су очарале и многе славне писце од Гетеа, Дикенса преко Љубе Ненадовића до Црњанског.

У свом роману “Напуљски дипломата” Лигуори упечатљиво приповеда о историји двеју држава и противречностима два велеграда. Пратећи живот младог дипломате који се из Напуља сели у Београд, аутор живописно осликава две географски удаљене, а по духу тако блиске земље. Странац и аутсајдер, јунак романа “Напуљски дипломата” постаје кључни сведок за разумевање две културе, два језика, два народа, два поднебља и два града. Два „раја у којима ђаволи обитавају”.

Новинарка РТС-а Слађана Васиљевић, модераторка разговора, истакла је однос Београда и Напуља, као и наполитанства и српства, истичући паралеле и актуелна питања које „Напуљски дипломата“ покреће, те је сама прочитала одломке из пете и шесте главе Лигуоријевог романа.

Лигуори говори универзалним језиком љубави који се, као црвена нит, кроз сећање приповедача и неосетно уткива у његову прозу” а поетска реченица која је његова особеност присутна је и у роману.

Аутор је био видно одушевљен одличном организацијом вечери и дирнут дивним пријемом публике у граду који има богату културну традицију. „Ваше присуство вечерас потврђује да је гостопримство Ваљеваца неуништиво, а то је нешто најлепше што се једном граду може догодити“, рекао је млади писац.

Слађана Васиљевић се осврнула и на претходна дела Марија Лигуорија, поготово на збирку прича „Прва љубав“. Поводом те књиге, писац је казао да кратка форма заузима централно место у књижевној традицији Кампаније, због чега је он спонтано изабрао управо тај жанр да би изразио своја осећања и говорио о љубави, која је често потцењена тема, али зато није истрошена.

Знатижељна публика се укључила у разговор постављајући питања о језику, књижевности и односу писца са српским, италијанским и наполитанским језиком. „Постоје речи које ме освајају и у чијем друштву проводим много времена“, изјавио је Лигуори, који је на крају вечери, на молбу једне читатељке, врло емотивно изрецитовао себи драги сонет Дантеа Алигијерија „Гуидо, и’ ворреи цхе ту е Лапо ед ио“.

Топлој атмосфери допринели су изузетно талентовани ученици музичке школе „Живорад Грбић“: Јована Којић, Теодора Рафаиловић и Александар Симић уз клавирску пратњу Марка Тодоровића, који су програм оплеменили предивним наполитанским песмама: Брућа ла терра, Брућа ла луна, Санта Лућија и О Соле мио. Многи присутни на овој дивној вечери сложили су са Црњанским који је написао да су наполитанске песме најлепша ствар на свету.

Писац се након промоције дуго задржао потписујући књиге одушевљених читалаца. И још једном доказао да има дара да створи атмосферу у којој се љубав једноставно и лако доживљава и исказује. И то је нешто што треба неговати, једноставно чини свет пријатнијим.

Биографија:

Марио Лигуори (Сарно, Италија), дипломирао је компаративне језике и културе на Универзитету Л’Ориентале у Напуљу, а мастер студије завршио на Филозофском факултету у Новом Саду, где је и докторирао. Пише на италијанском и српском језику. Заступљен је у антологији Букет за стару даму(Протего, 2008), а аутор је путописне прозе Снатрења(Службени гласник, 2010), двојезичне збирке Седам јесењих прича/Сетте сторие аутуннали (Академска књига, 2013), књиге прича Прва љубав, монографије Веди Наполи е пои муори: Напуљ у српским путописима од 1851. до 1951. године (Службени гласник, 2015) и романа Напуљски дипломата (Лагуна, 2016).

Објављивао је у листовима Данас, Блиц, Политика,Ослобођење, Л’Исола, Поља и другим часописима и дневницима. Преводио је научне радове и каталоге заГалерију Матице српске, а радио је као симултани преводилац на научним скуповима у Италији и Србији. Био је гост на престижном Хариман институту Универзитета Колумбија у Њујорку. Од 2007. до 2009. живео је у Шведској, где је, између осталог, предавао у Центру за језике Кäвлинге Лäрцентрум. Страствени је путник: посетио је готово све европске државе, а дуже је боравио у Ирској, Великој Британији и Словенији.

Предаје италијански језик на Филозофском факултету и Академији уметности у Новом Саду.

Извор: Кућа добрих вести