Предивно медитеранско острво Крф, острво спаса, увек изазива посебна осећања у мени, део је наше славне историје, наше часне борбе за слободу, део је наше душе.
Пратећи трагове српске историје, са пијететом сам обишла симболе српског страдања у Првом светском рату: спомен-музеј Српску кућу, сетно острво Видо и Плаву гробницу, малену луку Гувију, тамо где се српска војска искрцавала од 6. јануара до 5. априла 1916. годинеи село Агео Матеос.
У Агиос Матеосу, преживели борци Дринске дивизије су 1916. године подигли споменик погинулим саборцима. На њему су уклесани емотивни стихови Владимира Станимировића - Крфски епитаф: На хумкама у туђини неће српско цвеће нићи. Поручите нашој деци, нећемо им никад стићи. Поздравите отаџбину, пољубите српску трубу, спомен борбе за слободу нека ове хумке буду.
Спомен-обележје се налази на земљи која је некада припадала племенитом Грку Јанису Јанулису. Иако не нарочито богат, Јанис је поклонио земљу да се сахране погинули борци Дринске дивизије и заветовао се да Јанулиси никада више неће обрађивати ту земљу, чега се потомци и дан-данас придржавају. У знак захвалности, земља Србија му је подигла споменик у његовом родном селу.
Случај је хтео да се током обиласка историјског острва, зауставимо на југу Крфа, у шармантној Мораитици.
На плажи, прилази ми шармантан момак и нуди излет за Сивоту.
- Одакле сте?
- Из Србије - Грци се увек отворено и срдачно обрадују гостима из Србије.
- Из ког града? - наставља он и додаје: - Немојте ми рећи из Београда, сви то овде кажу.
- Не, нисам из Београда. Живим у Ваљеву, то Вам је 100 км југозападно од Београда, а 60-ак од границе са Босном, од Дрине.
Магична реч беше "Дрина". Млади Грк се искрено насмејао и рекао:
- Пођите са мном.
- Ево идемо Олга и ја, само да се јавимо пријатељима - кажем помало збуњена.
Креће час историје, прича о Првом светском рату, неустрашивим борцима Дринске дивизије, међу којима је био и мој прадеда. Нажалост, не знамо да ли је сахрањен овде на Крфу, у Барлети, на југу Италије или је своје кости оставио негде међу планинама Албаније.
Питам мог младог познаника куда нас води.
- Да вас упознам са деда Спиром и породицом Јанулис.
Одушевљена, причам да смо посетили симпатично сеоце Агиос Матеос одакле потиче породица, споменик који је српска држава подигла у знак захвалности, као и сеоску цркву.
Старији господин нам прилази и рукује се са нама, а ту су и други чланови породице, особље ресторана. Сви раздрагани, насмејани, као да им је родбина дошла у посету. Топла грчка добродошлица. Одмах нас нуде пићем, питају шта ћемо да једемо. Имала сам утисак да сам у посети код рођака. Једва смо успеле да их убедимо, да попијемо само кафу и узо, без ручка, јер нас чекају пријатељи и идемо даље, у обилазак прекрасног острва Крф.
У разговору са нама деда Спиро, једно од шесторо деце Јаниса Јанулиса, присетио се како га је отац водио на њиву да покаже где су сахрањени српски војници. Тако је и он водио своју децу и унуке и причао им о храбрим српским борцима. Поменуо је песму коју је његов отац научио од српских војника - "Тамо далеко", која је увек будила нежна осећања и сузе у очима.
Сентиментални сусрет се завршио фотографисањем за успомену. Дивна породица. И многобројна.
Породица Јанулис води ресторан "Голден беацх" у месту Мораитица, на плажи. Ресторан је познат по шоу-програму инспирисаном ликом и делом Елвиса Прислија. Драги Јанулисови нас љубазно позивају да дођемо поново. Кад год желимо.
По повратку у живописну Гувију, свраћамо у један од најлепших медитеранских градова, Крф. Улазимо у златару да погледамо поклоне за најближе и том приликом срећемо наше комшије из виле. Усхићена, препричавам незаборавни сусрет са породицом Јанулис.
Пријатна продавачица, уједно и власница, обраћа ми се на енглеском језику са осмехом на лицу:
- Ви сте нешто причали о породици мога мужа, ни реч вас нисам разумела али сам по вашим реакцијама и говору тела, закључила да сте много лепо говорили. Узмите шта желите из радње и добићете попуст 30%. То важи и за ваше пријатеље.
Грци ме увек пријатно изненаде и дубоко дирну!
Потомак Јаниса Јанулиса постао је почасни грађанин нишке општине Пантелеј, у којој је и улица названа по грчком патриоти.
Моја посета десила се крајем јуна 2011. године. Увек ме гане људска племенитост, увек се обрадујем када упознам часне људе. Враћају веру у добро, у човечност, у солидарност.
Хвала им на томе, посебно хвала предивној породици Јанулис и несебичним Крфљанима за све што су учинили за српски народ.
Погледајте документарни филм „Срби на Крфу – сто година од албанске голготе“:
Извор: Кућа добрих вести