Људи најчешће истичу да оно што доприноси њиховој срећи и благостању, чине љубав, интимност, припадање и друштвена повезаност. Усамљеност је стање у ком човек осећа да није довољно повезан са другим људима што изазива незадовољство или тугу. Могуће је бити окружен великим бројем људи, али се ипак осећати изоловано.
Осећање усамљености је комплексно а могу га створити најразличитије околности ― од немогућности остваривања блискости, тешкоће у успостављању пријатељства или партнерских односа, па до генерацијски специфичних околности као што су тинејџерско или тзв. треће доба, те бивања усамљеним у неком деловању или активности. О тзв. егзистенијалној усамљености говоримо када осећај усамљености постоји упркос томе што живимо са људима (или, заправо, поред њих).
Нека од питања о (својој) усамљености о којима ћемо разговарати у оквиру филокафеа су:
• Шта је усамљеност и како је вредновати?
• На који начин непосредно окружење утиче на индивидуалан осећај усамљености, а на који начин је тај доживљај културолошки предефинисан?
• Како усамљеност утиче на личност?
• На који начин приступати „менаџменту“ усамљености ― како култивисати усамљеност?
Људи најчешће истичу да оно што доприноси њиховој срећи и благостању чине љубав, интимност, припадање и друштвена повезаност. Усамљеност је стање у ком човек осећа да није довољно повезан са другим људима, што изазива незадовољство и тугу. Могуће је бити окружен/а великим бројем људи, али се ипак осећати изоловано.
Осећање усамљености је комплексно, а могу га створити најразличитије околности – од немогућности остваривања блискости, тешкоће у успостављању пријатељства или партнерских односа, па до генерацијски специфичних околности, као што су тинејџерско или тзв. треће доба, те бивање усамљеним у неком деловању или активности. О тзв. егзистенцијалној усамљености говоримо када осећај усамљености постоји упркос томе што живимо са људима (или, заправо, поред њих).
Нека од питања о (својој) усамљености о којима ћемо разговарати у оквиру филокафеа су:
Шта је усамљеност и како је вредновати?
На који начин непосредно окружење утиче на индивидуални осећај усамљености, а на који начин је тај доживљај културолошки предефинисан?
Како усамљеност утиче на личност?
На који начин приступити ,,менаџменту“ усамљености – како култивисати усамљености?
Координатори филокафеа су Александра Алексић и Александра Булатовић, чланице Српског удружења за филозофску праксу (СППА) у програму едукације за индивидуалног филозофског саветника.
Првих десеторо пријављених, који притом и дођу на филокафе, као награду добијају минимум двомесечну праксу на порталу иСербиа у области новинарства, писања колумни или маркетинга (по жељи), уз добијање званичне потврде о пракси, као и могућност унапређења на више позиције. Ову награду можете поклонити неком другом.
Уз стручну помоћ координатора филокаеа, рационализовање сопствених интуиција, добијање одговора на личне дилеме, те практична корист у области којом ћемо се на овом филокафеу бавити.
Сви учесници филокафеа добиће евиденциони формулар на ком ће сакупљати потписе при сваком доласку. Након десетог потписа, за релативно редовне доласке, следи званична потврда СППА о 30-осатном доприносу филозофској пракси. Сваки пети потпис значи бесплатан филокафе.
Број места је ограничен, те је неопходно да своје учешће потврдите на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. најкасније до 02. децембра у 23.59 часова.
Више информација о филокафеу и поступку пријаве на горе наведеном мејлу или Фејсбук страници: Српског удружења за филозофску праксу.
Извор: Кућа добрих вести/Портал Млади

БЕОГРАД - Српско удружење за филозофску праксу (СППА) 
