Kако је саопштила Српска православна црква, у Београд је стигло више од стотину аутобуса са верницима, док је ред за поклоњење светињи у појединим тренуцима био дужи од километар. Многи чекају сатима али атмосфера остаје мирна и достојанствена. Људи у тишини разговарају, моле се и полако прилазе кивоту са светињом која је, после 650 година, поново међу Србима.

По изласку из храма верници са собом носе освештане тракице које су принесене изнад Часног појаса Пресвете Богородице. За многе је управо тај мали комад тканине знак утехе, наде и благослова који носе својим кућама.

Како се користе освештане тракице?

У правослаљу се, међутим, наглашава да тракице нису амајлије, нити предмет који сам по себи доноси чудо. Њихов смисао повезан је са вером, молитвом и начином живота човека. О томе је говорио и светогорски отац Теодохос, монах манастира Ватопет на Светој гори.

Он објашњава да човек не може очекивати помоћ без духовног живота и припреме како каже, потребно је одлазити у цркву, постити, исповедати се и живети у вери. Посебно се истиче да је за парове који се моле за потомство важно да буду венчани у цркви.

Монах Теодохос наводи да се освештане тракице користе у складу са молитвом и потребама верника. Жене које се моле за потомоство или страхују да неће изнети трудноћу везују тракицу око појаса, док они који болују од тешких болести тракицу стављају на болно место на телу, уз молитву Пресветој Богородици.

„Прво морате да идете у цркву недељом, потом да постите и да се исповедите“, каже Теодохос.

Говорећи о проблемима са којима се данас људи суочавају, он је посебно издвојио стрес, за који сматра да озбиљно утиче на тело и душу. Према његовим речима, унутрашњи немир често додатно оптерећује људе који већ пролазе кроз тешке животне ситуације.

Зато наглашава значај молитве и унутрашњег мира, уз поруку да човек најпре мора да пронађе спокој у себи како би могао да се ослони на веру и молитву.

Часни појас Пресвете Богородице биће изложен верницима у Храму Светог Саве до 29. маја а призори дугих редова испред храма показују колико је долазак ове светиње за многе верике постао дубоко личан и важан догађај.

Свештеници објашњавају да не треба правити гужву нити се дуго задржавати. Верници прилазе мирно, прекрсте се, целивају светињу и настављају даље, како би сви могли да приђу у молитвеном миру – објаснио је свештеник.

Посебно је наглашено да је најважније приступити светињи са вером, смирењем и молитвом, а не из радозналости или у журби. Свештенство апелује на вернике да поштују ред и покажу стрпљење, јер се очекује велики број људи током свакако дана док је светиња у Београду.

Извор: Religija.rs