Рукописи, белешке, писма и књиге, који су проглашени светском документарном баштином, чувају се у Архиву Гете и Шилер и у Библиотеци војвоткиње Ане Амалије, како је саопштила Фондација.
Додатни рукописи налазе се у власништву швајцарских институција.
Филозоф, песник и композитор спада међу најутицајније писце и мислиоце модерне. Рођен је 1844. у Рекену, а преминуо 25. августа 1900. у Вајмару.
Пошто су Лутерова Библија и Гетеова рукописна оставштина већ уврштене у баштину Унеска, одлука организације УН сада усмерава пажњу на модерну у оквиру деловања Фондације, рекла је председница Фондације Улрике Лоренц (Lorenz).
Филозоф се, између осталог, бавио хришћанским моралом, а познато је његово дело Тако је говорио Заратустра.
Ничеова дела и данас изазивају расправе. Током нацистичког режима, нека његова дела коришћена су у пропагандне сврхе.
Проглашење Ничеове заоставштине светском документарном баштином је признање једном од најнеугоднијих мислилаца модерне, али и раду Фондације у Вајмару, рекао је министар културе Тирингије Кристијан Тишнер (Christian Tischner).
Ниче је рано осветлио велике преокрете модерне – његови рукописи изражавају интелектуалну отвореност која нам је данас преко потребна, рекао је Тишнер.
Извор: Кућа добрих вести/ДПА

Заоставштина филозофа Фридриха Ничеа (Friedrich Nietzsche) из Фондације за класичну културу у Вајмару уврштена је у међународни регистар Унеска "Памћење света".
