Данашњи свет запањујуће подсећа на онај око 1900. године, теза је нове изложбе у Савезној уметничкој хали у Бону. Тема изложбе је покрет Лебенсреформ (реформа живота) с почетка 20. века.

У реформским колонијама далеко од градова, многи млади људи тада су испробавали како да се одвоје од капиталистичког и индустријализованог друштва.

У центру пажње били су другачији начин живота, повратак природи и брига о телу и здрављу.

Данас се многи труде да живе што је могуће климатски прихватљивије. Нешто слично постојало је и око 1900. Тада се то звало "повратак природи".

Пионирски пример била је насеобина Монте Верита у швајцарском кантону Тићино. Постала је место ходочашћа за ескаписте, пацифисте и уметнике који су тамо живели у ручно сашивеној одећи, у колибама које су пропуштале светло и ваздух.

Са дугим косама и брадом, огртачима, сандалама и торбама преко рамена, мушкарци из тих заједница су најавили изглед будућих хипика.

Кете Крузе (Кäthe Kruse) је 1905. у Монте Верити направила своју прву светски познату лутку. Та лутка није била само играчка, већ је као "реформска" представљала алтернативну животну идеју.

Ишрана без меса била је веома важна. Позивало се, као и данас, на здравствене разлоге, али и на бригу о добробити животиња.

"Вегетаријанство је, међутим, било и политичка порука", објашњава Роберт Ајкмајер (Eikmeyer), кустос изложбе "Пара-модерна".

Мушкарци су јели велике количине меса, па је биљна исхрана била и став против патријархата.

Посебно борбени вегетаријањац био је сликар Карл Вилхелм Дифенбах (Wilhelm Diefenbach) кога су исмејавали као "апостола келерабе".

"Морални, етички инстинкт сваког осећајног човека протићи се убијању живог бића како би се појео његов леш", говорио је Дифенбах.

Тело постаје важно почетком 20. века јер се са бесмртношћу душе прелази на бесмртност тела, каже Ајкмајер.

"Исто као и данас. Сви желимо да живимо дуго. Све те теме се враћају. Људи једу мюсли за доручак, раде јогу, увече иду у теретану. Све то је постојало и тада."

Тако је дански фитнес-гуру Ј. П. Милер (Müller) био велики узор мушкарцима када је реч о вежбању, док је Американка Бес Менсендик (Bess Mensendiek) постала фитнес-краљица.

По Милеровом узору вежбао је и Франц Кафка (Franz), који је свакодневно радио телесне вежбе. Осим тога, Кафка је "преживљавао" - дуго и темељно жвакао храну јер се сматрало да то олакшава варење.

Још почетком 20. века бунтовни љубитељи природе попут Фридриха Вилхелма Пестера (Friedrich Wilhelm) одлазили су у сунчану Калифорнију. Пестер је тамо живео као "пустњак из Палм Спрингса", носио дугу косу и браду и сандале.

Други досељеник, Ото Хајнрих Карк (Otto Heinrich Carque), отварао је продавнице здраве хране у Калифорнији и промовисао идеју сунчања без одеће.

Карг и други Немци залагали су се и за исхрану без меса, па је 1917. отворен први вегански ресторан са сировом храном у САД, у ком су се служили варивa и воћни сокови.

Извор: ДПА/Кућа добрих вести