У Београду ће се 18. октобра одржати најзначајнија светска презентација у области односа са јавношћу - дodela престижнијих светских признања
Теме о којима ће се разговарати су: Како се изборити са дезинформацијама, лажним информацијама и растућим неповерењем? Како ће убрзани развој вештачке интелигенције (AI) утицати на све већи генерацијски јаз, на улогу медија и комуникацијских стручњака и на поверење јавности у медије, институције, лидере, компаније, брендове?
Проф. др Дејан Врчић, један од кључних говорника PR Самита, осврнуо се на изазове дезинформација и пост-истине, нагласивши: „Када говоримо о дезинформацијама и концепту пост-истине, само повећавамо конфузију. Дезинформације су једноставно – пропаганда, а пост-истина је само модеран израз за лажи. То је тако једноставно. Не би требало да прихватамо старе лажи само зато што су препаковане. Исто тако, AI није заиста интелигентна – људи јесу. AI је само алат, попут метле. Ако се користи на прави начин, може бити користан, али се мора користити одговорно.“
Односи с јавношћу, етично и поуздано комуницирање све више добијају на значају, у свету у коме је једино гарантована неизвесна будућност. Одговорност PR стручњака расте, како расту и очекивања од њих, а глобално тржиште PR-а у 2023. години износило је око 20 билиона USD (извор: www.statista.com) Према подацима из 2023. године, 50 одсто испитаника из 28 земаља широм света изјавило је да верује медијима као извору поузданих информација.
Највеће поверење у медије имала је Кина, док је Уједињено Краљевство наjsиromašnije по том питању са само 31 одсто испитаника који су рекли да имају поверења у медије. Земље у којима већина одраслих становника верује медијима из преко 40 земаља открила је да се нивои поверења значајно разликују широм света. Скандинавци су имали веће поверење у медије него грађани других делова света, при чему је 69 одсто Финаца веровало вестима, као и 57 одсто Данца и 55 одсто Норвежана. Чак 57% новинара верује да је јавност изгубила поверење у медије. Коначно, главни разлог зашто новинари блокирају PR комуникације широм света – њих 74 одсто је рекло да то раде јер им PR особа шаље нежелене понуде. Други окидaчи укључивали су примање нетачних информација, недостатак транспарентности и непоштовање рокова.
Не кажу Американци узалуд да PR није само наука већ и уметност. Ради се наиме о активности која осим знања треба и таленат, интуицију, личну културу, све оно што се не може унети у некакав замишљени public relations рачунар.
У Србији - укупан пословни приход агенција за комуникације и односе с јавношћу у 2023. повећан је за 12,56%, а нето добит за 30,19%, а број запослених већи је за 10,88% у односу на 2022. годину (извор: https://marketingmreza.rs/nastavlja-se-prestrojavanje-agencija-za-odnose-s-javnoscu/)
Међународна асоцијација за односе с јавношћу (IPRA) већ 70 година окупља професионалце из целог света и као најугледнија асоцијација има консултативни статус при УН већ четири деценије. Овогодишњим избором Наташе Павловић Буха, (комуникацијске експерткиње и стратегијске саветнице из Србије) за Глобалну председницу IPRA – Београд и Србија су, по први пут, високо позиционирани и на овој светској мапи стручњака.
Овогодишња Гала церемонија доделе светских „PR Оскара“, као и пратећи догађај PR Самит окупиће око 200 стручњака из више од 20 земаља - у Београду, у хотелу Метропол Палас, 18. октобра од 12h, а теме су: Да ли ће AI продубити генерацијски јаз у PR струци? Враћају ли се стратешки приступ и интегрисане комуникације на велика врата? Колико је и како убрзани развој и олакшан приступ друштвеним мрежама деценију уназад нашкодио правој сврси PR професије? Зашто се млади људи тешко или никако не удружују као комуникацијски професионалци? Како ћемо одржати сјај и вредност струке у доба AI, када већ данас комуникација више није само привилегија PR професионалаца?!
У ери растућег неповерења јавности, страха од убрзаног развоја вештачке интелигенције и неизвесности коју доноси – да ли смо спремни на нову прерасподелу одговорности? Делимо ли исте проблеме или ће се свако бавити својима? Разумемо ли заиста „јавни интерес“ и своју улогу у креирању јавног мишљења? Морамо ли редефинисати међусобне сарадње за добробит јавности, али и напредак професије?
Имају ли медији и PR-ови снагу и моћ која им се приписује – или и већу?
Шта је ново у новом добу? PR 2024: Природно интелигентни и вештачки глупи односи с јавношћу.
Више информација о програму можете пронаћи на званичном www.prsummit.rs.
Извор: Кућа добрих вести
