Директор Стеријиног позорја Мирослав Радоњић изјавио је вечерас да у Новом Саду почиње празник позоришта и то не само у том граду већ и у целом региону јер су се на репертоару овогодишњег фестивала нашле представе од Крања до Битоља.

“Селекторка Ана Тасић је након што је завршила селекцију представа пронашла њихов заједнички именитељ (пост)апокалиптичне светлости позорнице. Да ли живимо апокалипсу или постапокалипсу то ћемо да видимо али она светлост позорнице јесте светлост оптимизма која нам показује да уметност и култура јесу нешто на шта можемо да се ослонимо и у најтежим тренуцима”, оценио је Радоњић.

Додао је да ће на овогодишњем фестивалу бити узбудљивих представа уз богат пратећи програм међу којима се између осталих издваја 17. Међународни симпозијум позоришних критичара и театролога под покровитељством Светске асоцијације критичара који ће окупити преко 20 позоришних критичара из целог света.

“Ове године, у сусрет јубилејима јер је следеће године 70. Стеријино позорје, а 2026. године је 70 година институције ми подсећамо да Стеријино позорје није само један обични позоришни фестивал, већ да је кроз своје деценије постојања то било место где су се промовисале различите уметничке форме. Ове године имамо и Филмске кругове у сарадњи са Биоскопом Арена, са шест документарних филмова са простора бивше Југославије а у селекцији Александра Рељића, који се тематски јако добро уклапају са позоришним програмом”, рекао је новинарима Радоњић.

Горан Шушљик причао је о својим почецима као и прве Стеријине награде коју је 1995. добио за улогу у представи "Лукреција илити Ждеро", у режији Јагоша Марковића.

“Председник жирија те године, Љуба Тадић, пита ме неколико месеци касније, у салону Југословенског драмског, знаш ли зашто сам ти дао награду? Питам, зашто? Каже Љуба, због оног дела кад ћутке, сломљен и сам, ходаш с једне стране сцене ка другој. Тамо где ти је стајао чамац. Много си, брате, играо, урлао, ломио се, али ето, због тога како си прилазио том чамцу, због тога хода ето ти награде. Гледам у оне његове огромне очи, а он се грохотом насмеја”, присетио се Шушљик, додајући да је, нажалост, све то чуо Богдан Диклић и после га је годинама завитлавао да је Стеријину награду заправо онидобио за - сценски покрет.

Помињао је Шушљик дане проведене у родној Суботици, затим у Новом Саду, учешћа на Стеријином позорју 2006. с представом "Хадерсфилд", у којој је глумио заједно са Небојшом Глоговцем.

“Опростите што сам ову прилику искористио да причам о свом животу. Обично са овог места причам о ту-ђим. Украо сам ову привилегију. Но, један живот не може да се исприча једном беседом. Али, једном позори-шном представом може да се исприча прича о свим људима, од постанка света до његовог краја. Зато смо ми вечерас на Стеријином позорју. Верујем да ће се следеће вечери, након судњег дана, када и ако до њега дође, до-годити позоришна представа која ће сведочити о њему, судњем дану и животу пре и након њега. Барем један глумац ће ходати сценом, и барем један ће га гледалац посматрати. И би позориште”, рекао је Шушљик.

Након његовог излагања изведена је прва представа у овогодишњој такмичарској селекцији "Било једном у Новом Саду" Андраша Урбана и извођењу ансамбла Ујвидеки синхаза.

Извор: Кућа добрих вести/Медији